Прича о томе како је један од три стуба безбедности саобраћаја технички исправно возили, можда је досадна, али то је важна чињеница.
На то нас опомињу подаци из 2018. када су се због техничке неисправности возила догодиле 972 незгоде, у којима је 26 лица погинуло, а 508 повређено. Стручњаци кажу да то не чуди јер се годинама уназад технички преглед често обављао по принципу “знам те – знаш ме” и “договорићемо се”, чиме се код возача формирала свест да је обављање техничког прегледа само још један намет на њихов џеп. Зато и не чуди што су многи дигли глас у јулу прошле године када је почела примена новог Правилника о техничком прегледу возила, који је донео низ новина и пооштрио контролу возила и контролора који посао обављају.
Неки незадовољници, чији аутомобили нису прошли технички по новом, исказали су протест паљењем возила, а друштвене мреже биле су пуне заједљивих и оштрих коментара. Бура је трајала цело прошло лето, а онда је полако постајала све тиша. Ево како данас, десет месеци од почетка примене Правилника, стоје ствари и колико се ситуација у пракси променила.
Иако су нови услови за технички преглед возила данима унапред најављивани, возачи су изледа од свега схватили само да ће аутомобил на линији морати да буде најмање пола сата и да ће цена прегледа бити двоструко виша.
– Од јула 2018. када је правилник почео да се примењује, приметно се повећао број возила која не могу да прођу технички преглед, у поређењу са 2017. или 2016. годином. У првим данима тај проценат је износио од 15 до 20 одство укупног броја прегледаних возила, а разлози за то били су двојаки. Прво, возачи су мислили да ће као и раније све то бити једна формалност, па су довозили аутомобили са сасвим излизаним пнеуматицима, без комплетне обавезне опреме и често без валидне документације за преправке или уградњу које су изведене накнадно (уређај за ТНГ, кука). Многи су били изненађени када смо им објаснили да не могу проћи преглед док не замене напукли фар или маску задњег светла на којој фали део. Уз све то, био је и један број оних баш немарних, који нису марили за стање кочница, спона или неких других виталних делова, па су таква возила довозили на линију за преглед, Друго, возаче су дочекали неумитни контролори који су стриктно и врло ригидно тумачили прописе, како би заштитили себе – каже Драган Богдановић, организатор техничког прегледа у једној фирми.
Временом број возила која су враћена са прегледа полако је почео да опада. Док је на почетку сваки пети аутомобил био неисправан, од јануара до краја априла 2019. године тај проценат је драстично пао. Наиме од укупно 36.624 возила на редовном техничком прегледу њих 1.677 или 4.5 одсто било неисправно. Ови подаци се односе само на одређене линије техничких прегледа, док према процени стручњака на територији целе Србије, тај проценат је најмање на двоструко већем нивоу. Колико тачно он износи није лако утврдити, јер би то изискивало преглед скоро два милиона уверења о техничком прегледу возила са свих 1.300 линија, а то је озбиљан статистички посао. За сада га нико не ради, али ће убудуће и то бити једна од обавеза коју ће наши надлежни органи морати да испуне у складу са нормама Европске уније.
Након првог ударног таласа који је трајао цело лето, већ са јесењим месецима дошло је до смиривања јер су возачи схватили да са техничким више нема шале. Свест да возећи аутомобил са лошим кочницама и ћелавим гумама представљају опасност по себе и друге, полако је почела да превладава. Ни економски моменат није занемарљив, јер са ценом прегледа од 3.000 до чак 4.800 динара, не исплати се да не прођете из првог пута. Наиме, кад пронађу неку неисправност, технички преглед возачу даје три дана да је исправи. Уколико је проблем озбиљнији и захтева одлазак у сервис или замену неког дела кога тренутно нема на лагеру, то подразумева дуже време од три дана за поправку и власник поново мора на преглед и поново мора да плаћа пуну цену. Осим возача који су променили став, и надлежни су схватили да се у земљи у којој је просечна старост возног парка око 16 година, у мањим и руралнијим срединама вероватно и више, критеријуми морају мало ублажити.
– Због крутих прописа који су у почетку предвиђали, на пример, да се сама појава корозије на каросерији или тачкица на ветробрану, сматра разлогом за неисправност возила, многи возачи су враћени са прегледа. Уважавајући реалност, МУП је послао два Упутства о поступању којима се прецизира колики степен и каква оштећења на возилу нису разлог да се она врате са прегледа и шта се све сматра преправком за коју је потребан атест или уверење. Иако људи са техничких прегледа та упутства у жаргону зову Упутства о попуштању, она само разјашњавају многе недоумице које су се јавиле првих месеци примене Правилника, напомиње Драган Богдановић.
Колико год је прекид старе праксе прегледа возила за многе возаче био болан рез, то је једноставно морало да се догоди. Сигурно нема никог трезвеног ко би волео да му у сусрет долази аутомобил без кочница или са отпалом споном. Можда су власници тих аутомобила пажљиви возачи који не пију и воде рачуна о ограничењу брзине, али кад због неисправности за коју су знали, скрену у супротну траку или се закуцају у возило испред, они више нису узорни грађани, већ особе које су озбиљна претња здрављу и животу других људи.
На основу података Националне асоцијације техничких прегледа, најчешћи разлози због којих возила не пролазе технички преглед су следећи:
Неисправне кочнице
Неисправна светлосна сигнализација и уређају за давање светлосних знакова
Неисправан систем за управљање
Непоседовање валидне документације (атести, уверења и сл.)
Већа оштећења ветробранског и других стакала
Дубинска корозија и оштећења каросерије
Извор: САТ/srbijadanas.com
