Србија

СТИЖУ ЛЕПЕ ВЕСТИ ЗА СВЕ ЗАПОСЛЕНЕ! Чекају нас нова повећања плата, откривено и када!

Фото: Pixabay
loading...

350.000 људи пре свега у привреди прима минималац.

Минимална цена рада није само слика раста економије, него и борбе синдиката и власти да поправе положај најугоженијих, а значајан помак ће бити када се минималац изједначи са минималном потрошачком корпом у Србији, кажу економисти поводом почетка преговора око повећања минималца.

Економиста Јуриј Бајец истиче да је добар помак претходни договор Владе Србије, синдиката и послодаваца да се у наредном периоду обезбеди да минимална цена рада буде једнака минималној потрошачкој корпи.

Сувише често стандард грађана процењујемо на основу просечне плате, а она ипак не даје довољно јасну информацију колико заправо зарађују људи, јер огроман број запослених има плату мању од просечне зараде – каже Бајец.

Додаје да око 350.000 људи пре свега у привреди прима минималац, што према његовим речима, значи да они примају сада мање него што је минимална потрошачка корпа.

Повећање минималца он види и као прилику за повећање личне потрошње, а потрошња, додаје, врши притисак за повећање производње бар у неким секторима док ће са повећањем инвестиција и извоза утицати на приведни раст. Напомиње да ће позитиван ефекат имати и државни буџет јер повећање зарада истовремено прати и повећање уплаћених пореза и доприноса.

– Чини ми се да расправа и договор треба да иду у правцу да минималац достигне минималну потрошачку корпу – каже Бајец.

Минимална потрошачка корпа, према постојећој методологији, тренутно износи око 37 хиљада динара, а 2013. године била је око 34.000 динара. Подаци показују да је минимална цена рада 2013. године била 115 динара по сату, а актуелна најнижа цена за радни час тренутно је 155 динара.

Иако повећање минималца, каже, утиче на укупан раст зарада, држава као послодавац има своје инструменте и могућности да спречи да пораст плата унесе неку неравнотежу и угрози стабилност.

Економиста Горан Николић сматра да висина минималца није слика стања економије јер се, каже, минимална цена рада не повећава у складу са растом српске привреде. Николић очекује да ће доћи до повећања минималца и то за око 10 процената и сматра битним да се на основу минималца усклађују зараде и у неким државним службама.

– Наша економија ће ове године да расте између 3-3,5 посто и није минимална цена рада слика економије него слика напора и синдиката, и власти да поправе статус оних који су најугроженији – каже Николић и додаје да је реч о доброј социјалној мери.

Економиста Горан Николић сматра да висина минималца није слика стања економије јер се, каже, минимална цена рада не повећава у складу са растом српске привреде. Николић очекује да ће доћи до повећања минималца и то за око 10 процената и сматра битним да се на основу минималца усклађују зараде и у неким државним службама.

– Наша економија ће ове године да расте између 3-3,5 посто и није минимална цена рада слика економије него слика напора и синдиката, и власти да поправе статус оних који су најугроженији – каже Николић и додаје да је реч о доброј социјалној мери.

Извор: Ало

Loading...
loading...
loading...