Србија

НЕ ПАКУЈТЕ ЈАКНЕ, СНЕГ НАС ЧЕКА У АПРИЛУ?! Недељко Тодоровић открива шта нас чека на пролеће, али и какво ЛЕТО можемо да очекујемо!

Календарски пролеће стиже за месец дана, али се судећи по временским приликама у већем делу Србије чини да је увелико почело, а праве зиме није ни било. Да ли је заиста време да одложимо капуте или нам следи температурни обрт?

Метеоролог Недељко Тодоровић за Пинк каже да се до краја месеца очекује слично време као и до сада – када су сунчани дани биће натпросечно топло са температурама од 15 до 20 степени.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Вечерас су могући киша и снег у планинским деловима земље,а од понедељка следи нови пораст температуре. Ново наоблачење очекује нас 26. фебруара, па око 5 или 6. марта. Наставља се сличан ритам као и до сада – навео је Тодоровић.

Према његовим речима, све указује да у нижим пределима неће бити снега.

– Гледајући ритам временских догађана, мала је вероватноћа да буде снежних падавина. Ипак, дугорочне прогнозе нису поуздане, па не бих смео да искључим могућност да снега буде у марту. Врло је мала вероватноћа, али ја не бих још одложио капуте и зимску одећу – рекао је Тодоровић.

Топла зима најављује кишовито лето?

Наш саговорник истиче да није правило да после топле зимеимамо кишовито и хладно лето.

– Вероватноћа је 60 одсто да ако имамо топлију зиму имамохладније лето, али то није правило – истакао је Тодоровић.

Овакве временске прилике, према речима метеоролога Ђорђа Ђурића, иду у прилог прогнози да ће ова зима бити једна од најтоплијих од када се обавља мерење температуре. Ипак, како Ђурић објашњава, управо због натпросечно топлог тромесечја иза нас су на пролеће могућа су изненађења.

– Србија је константо под утицајем топлијег ваздуха са југа, што је главни разлог за натпросечно високу температуру. Није немогуће да снег падне и у априлу. И ранијих година смо имали такве ситуације. Рецимо, 18. фебруара 2017. у Србији измерен је 21 степен, а исте године је у априлу у Сјеници пало 15 центиметара снега. То је нарочито било погубно за малињаке у западној Србији – објашњава Ђурић.

Извор: Информер.рс/пинк/ало