loading...
Православље

ИСТИНИТА ПРИЧА О МОЋИ СВЕТЕ ПЕТКЕ: Спасени причају о жени у црном плашту која им долази у снове!

Чудесна виђења свете Петке (коју празнујемо 27. октобра) дешавају се и данас – светитељка помаже у болести и невољи, али и опомиње оне који греше. Многима је спасила живот и извела их на прави пут вере. Векови пролазе, а прича о светитељки и даље надахњује срца верних. И снажи веру, враћајући нас, увек изнова, самој њеној суштини. Сви спасени испричали су исту причу, о жени у црном плашту…

Један официр ЈНА и члан тада неприкосновене Партије, затечен је на коленима на поду београдске капелице удубљене у стени испод зидина калемегданске тврђаве, посвећене светој Петки. Кад га је неко од верника упитао како он, као војно лице, тако слободно испољава своја верска осећања упркос Партији која му то забрањује, он је одговорио: Ова црквица ми је спасла живот.За време Другог светског рата ја сам овде у близини био нападнут од стране немачке патроле и гоњен полицијским псима који су ми били за петама. Спас сам потражио у овој пећиници – црквици која тада није имала ни врата која би ме могла заштитити од паса. Утрчавши у црквицу ја сам очекивао да ће пси ући и растргнути ме пре доласка патроле. Међутим, пси су стигли и лајали, али нису улазили даље од прага.

Утом су стигли и полицајци и један од њих је крочио унутра са пиштољем и батеријом. У том трену створила се однекуд испред мене нека жена у црном оделу и ставши испред мене раширила свој плашт да ме заклони. Војник је шарао батеријом и преко мене и преко свих зидова и углова капелице, и није ме видео. Био сам за њега невидљив!

Војници су одјурили даље, а жена у црнини је нестала. Тек после два сата ја сам скупио храбрости да изађем из капелице, не знајући да ли су моји гониоци у близини, али је напољу све било мирно и деловало је умирујуће.

После сам сазнао да је ова црквица посвећена светој Петки. Бацивши поглед на икону, видео сам да је Она била обучена у црне хаљине, и тако сам је препознао. Она ми је спасила живот, и зато долазим овде да јој се захвалим. Необична је и, на исти начин сачувана, прича из села Витановца код Краљева, која се ипак завршила срећно:

Домаћица породице је изашла на пут да сачека аутобус којим је требало да стигне њен муж, да му руком махне да не излази из аутобуса нигде у селу, већ да пожури кући због неке обавезе. Био је празник. Чекајући аутобус деси се да на њу налети комби, одбаци је у страну и она остане да лежи у несвести.

Освестила се у болници, баш када је примала ињекцију. После одласка болничарке, остаде “жена у црном поред кревета”.

„Требало је дете да ти страда, али ти си га заменила. Немој да тужиш возача који је је прегазио. Кад оздравиш, иди у цркву свете Петке и упали свећу… Зашто си радила на петак. И зашто уопште радиш недељом?“

Кад је утонула у сан, болесница је видела унутрашњост цркве свете Петке и распоред икона на зиду. Када је изашла из болнице, отишла је у цркву свете Петке и то испричала старешини. Као један од новијих постоји и пример студенткиње Музичке академије која је била болесна од леукемије:

Аутори монографије „Света Петка – слава српска и заштита верних“, као један од многих примера чуда наводе случај једне младе девојке која је боловала од леукемије:

„После много напора лекари су рекли да немају више шта да предузму. Тада су родитељи, скрхани болом, похитали чудесном лекару, моштима Преподобне мати Параскеве у граду Јаши, с јаком вером, с молитвама и сузама, да им исцели кћер.

Током два месеца свештеници Саборне цркве и родитељи заједно са кћерком молили су се Богу и Преподобној за исцељење. Након ревносних молитава, девојка се потпуно исцелила од леукемије, тако да су се чудили сви лекари, а почетком следеће године вратила се на Академију, на предавања.”

Векови пролазе, а прича о светитељки и даље надахњује срца верних. И снажи веру, враћајући нас, увек изнова, самој њеној суштини.

Извор: Stil.kurir.rs
loading...