Мушкарац старији од 65 година, дијабетичар и сиромашан највише је изложен ризику да умре од короне, показала је досад највећа светска студија о коронавирусу, односно смртности од КОВИД-19.
Велико истраживање које су спровели Универзитет у Оксфорду и чувена лондонска школа хигијене и тропске медицине, у сарадњи с америчким стручњацима, показала је и да су у већем ризику гојазни или склони гојазности. У земљама у којима живи већи број припадника афроамеричке популације попут Велике Британије и САД процентуално их умире више од белаца.
Највеће истраживање до сада спроведено је на основу медицинске документације чак 17,2 милиона људи, а обрађено је 11.000 смртних случајева од короне, највише у Великој Британији, али и у другим државама.
Како пишу британски медији, ово истраживање је показало и да људи старији од 80 година имају 20 пута више шанси да умру од короне од оних који су у педесетим.
Занимљиво је и да су у већем ризику од белаца и житељи Велике Британије пореклом из Индије, Пакистана и Бангладеша (44 одсто више умиру). Ипак, они су за четири одсто мање угрожени него Афроамериканци.
Подсећамо, својевремено је за Српски телеграф пулмолог и члан кризног штаба професор Бранимир Несторовић објаснио улогу генетике у отпорности на корону, наравно, уз уважавање свих других фактора.
– Српска генетика, односно епигенетика, заслужна је за то што смо виталнији и отпорнији него неки други западни народи. Наравно, помогла нам је и бесеже вакцина јер је доказано да је шест пута мања смртност у народима који су ову вакцину обавезно примали – рекао је Несторовић.
По резултатима британске студије, мушкарци имају 59 одсто више шанси да ће умрети ако се заразе од короне него жене. Када су у питању придружене болести, најугроженији су дијабетичари, а у зависности од стања њиховог организма, ризик од смртног исхода се повећава између 31 и 95 процената уколико се заразе. Стопа смртности највећа је била код оних који су на дијализи.
Британски и амерички стручњаци који су учествовали у истраживању поручују да је оно у ствари потврдило мање студије које су спроводили пре тога. Практично, доказано је да на здравље и отпорност и даље у великој мери утичу социјални фактори, укључујући сиромаштво, расу и неједнакости.
Извор: Република.рс
