Угледни руски лист “Коммерсант,“ је 25. септембра наводећи изворе блиске администрацији председника Путина, открио да ће велики број гувернера ускоро поднети оставку или ће бити отпуштен
Укупан број региона чије би се администрације ускоро могле променити је близу 10. Како преноси “Коммерсант,“ уз то су могуће административне реорганизације у једном или два кључна региона Северног Кавказа.
Неке од ових оставки су се већ догодиле. 27. септембра су се појавили извештаји – без икакве званичне потврде још увек – да је шеф територије Краснојарск, која чини огроман део сибирског региона (више од 2.366.000 квадратних километара) и богат је природним ресурсима, поднео оставку заједно са шефом аутономног округа Ненеција (регион у европском делу Русије).
Штавише, 26. септембра је отпуштен гувернер региона Нижњи Новгород, Шанцев. Како је наведено, ова отпуштања се не дешавају само у регионима Русије, већ и у националним републикама.
За оне који нису упознати са државним системом Русије, структура националне и административно-територијалне политике обухвата и “руске“ регионе и територије, и оне националне републике и округе које је савремена Руска Федерација наследила од СССР-а.
Међутим, оно што је вредније нашег фокуса је нашироко разматрана вест о оставци шефа Републике Дагестан, Рамазана Абдулатипова, који је своју оставку најавио током интервјуа уживо за радио Говорит Москва. Следећег дана, 28. септембра, руска штампа је објавила чланке о највероватнијим кандидатима за место шефа тог региона. Међутим, званични извештај о потврђивању оставке Абдулатипова се још није појавио.
Заиста, не може се у потпуности искључити да су ово делови “лажних вести“ којима су неки, иначе озбиљни стручњаци о политичкој елити Северног Кавказа, толико склони. Сложеност ситуације у Дагестану је погоршана постојањем вишеструких етно-религијских и етно-политичких проблема, јер је Дагестан најнасељенија (више од три милиона становника) и етнички најкомплекснија република Северног Кавказа, са 14 језика у употреби и заједничком границом са Грузијом и Азербејџаном.
У северном делу Азербејџана живе Лезгини, Авари и низ других етничких група које припадају категорији народа Дагестана. Иако територијална потраживања нису званично проглашена ни са једне стране границе, постоје озбиљне тензије око промене граничне линије.
Да ствари буду горе, Дагестан је један од главних центара ширења салафизма, идеологије која говори о “чистој“ Исламској држави, у Северном Кавказу. Бројни милитанти из Дагестана се боре у редовима Исламске државе у Сирији.
Иако су стручњаци за исламизам истакли да су руске агенције за спровођење закона постигле значајне успехе последњих година у борби против салафистичког подземља у Северном Кавказу у целини и посебно у Републици Дагестан, ни један мали део у томе није одигран одласком многих салафиста у Сирију да се боре за ИСИС. Штавие, то не поништава друге проблеме, нарочито не социо-економске пророде, који су толико акутни у том региону.
Већина стручњака се ипак слаже да Абдулатипов није добро носио са одговорношћу да буде ефикасан лидер у овако комплексном региону. Према томе, извештаји који наводе да је Абдулатипов поднео оставку, нису били изненађење.
Најављени низ оставки до 10 регионални лидера из 85 руских региона је прилично радикална мера, и стога указује на озбиљност намера. Нема сумње да је врховно политичко руководство Русије, у очекивању председничких избора у марту 2018. године, све више пажње се посвећује социо-економским и етно-политичким ситуацијама у националним републикама и регионима, нарочито у тако етно-религијском комплексном месту као што је Република Дагестан и тако економски виталном региону као што је Краснојар.
Социо-економка ситуација и домаћа политичка стабилност су вероватно главни (ако не и једини) критеријум који се користи за процену ефикасности шефова ових региона.
Наравно, свака анализа ове теме укључује много комплекснију процену. Током владавине Шанцева у региону Нижњи Новгород, становништво је опало за 5,72% или са 3.445.000 у 2005. години на 3.248.000 у 2017. години. Смањење становништва у овом значајном региону није толико везано за укупну динамику стопе рађања и смртности (стопа наталитета у овом периоду је заправо порасла за 33,71% а морталитет је смањен за 23%), већ за очигледније домаће миграционе процесе и пресељење дела социјално активног становништва у друге регионе, пре свега у Москву.
Међутим, унутрашња миграција може бити критеријом за оцењивање квалитета живота за било који регион. Масовно исељење становништва у друге регионе у земљи је заправо потврда незадовољства становништва.
Од не тако малог значаја као критеријум за процену регионалних шефова је и “оцена“ корупције. У данашњој Русији, само одређени део истраге против корупције стиже до судова.
Нарочито уочи председниких избора, савезни центар нема потребу за регионалним шефовима који су везани за трговниске шеме преко својих званичних позиција. Ако су ова разматрања тачна, онда ће се ове серије оставки/отпуштања одвијати у великој мери и утицаће не само на ниво гувернера, већ и на више или мање значајне сфере администрације кроз вертикалне власти (министарства и одељења) и хоризонталне (у регионима).
Као што можемо видети, ова чистка неће бити ограничена само на чисту припрему за председничке изборе у марту 2018. године.
Извор: Информер / wебтрибуне
