Београд — Бројне су реакције на објаву Пореске управе да такозвани фриленсери и јутјубери морају да плате порез.
Надлежни одговарају да пријављивање и плаћање пореза на приходе из иностранства није ништа ново, а да је Пореска управа сада само саопштила како је индентификовала оне који то не чине.
Пореска их је позвала да попуне образац за самоопорезивање, како би избегли казне које могу бити и кривичне.
Од добитника у играма на срећу, јутјубера, инфлуенсера, до оних који држе часове језика и стручњака који од куће продају софтвер, сви би морали да се самоопорезују. У Пореској управи кажу да инсистирају на добровољности, иако сада имају механизам да открију ко ту обавезу намерно превиђа.
„Укрштањем података пословних банака и поднетих пореских пријава, Пореска управа је анализом ризика утврдила је висок степен непоштовања пореских прописа, односно свега је 0,34 одсто пореских обвезника у неком претходном периоду подносило пријаве“, каже Наташа Ристић из Одељења за стратешке ризике Пореске управе.
И у књиговодственим агенцијама су сагласни да се тај порез избегавао. Ипак кажу да је број њихових клијената који се баве таквим пословима последњих година растао и до 20 одсто годишње, објавио је РТС.
Власник једне књиговодствене агенције Милан Трбојевић истиче да му се у поседња два дана телефон усијао од позива.
„Људи сад не знају да ли треба да плате уназад или не треба, и не знају да могу да им се пет година уназад обрачунају сви порези и доприоси“, додаје Трбојевић.
Након тог периода дуг застарева. Због прекршаја платиће од пет до 150.000 динара казне и половину износа утајеног пореза. Утаја изнад 500.000 динара повлачи и кривичну одговорност уз могућност затворске казне.
Утаја већа од пола милиона динара повлачи кривичну одговорност
Наташа Ристић упозорава да је порески обвезник дужан да 30 дана након остваривања прихода из иностранства поднесе пореску пријаву и плати своје обавезе.
Према подацима Народне банке, укупан приход од извоза услуга наше привреде у протеклих седам година је готово удвостручен.
Прилив од извоза услуга физичких лица повећан је са деведесет два милиона евра у 2012. на 167.600.000 евра у 2019 години, што је повећање од 82 одсто, наводи се у саопштењу Народне банке.
Основица за опорезивње је бруто приход, који се зависно од делатности умањује од 20 до 50 одсто. На такву основицу обрачунавају се порез од 20 процената и социјални доприноси.
Извор: РТС
