Наши најстарији суграђани су и након ванредног стања задржали здраве обрасце понашања
Дарија Кисић Тепавчевић, министарка рада, запошљавања, борачких и социјалнх питања, дала је велики интервју „Блицу“, а на прво питање „да ли би вакцинисала себе и чланове своје породице уколико би се у скорије време у Србији појавила вакцина против короне“, одговорила је „да, да и да“.
Ово је цео интервју:
Када вакцину могу очекивати грађани Србије?
– Наша земља је од почетка била у преговорима са свим водећим компанијама у свету које производе вакцине. Још увек ниједна вакцина није регистрована у земљи порекла, али се налазе у завршним фазама ове процедуре и оно што је сигурно јесте да ће вакцина у нашој земљи бити у примени када се региструје у земљи порекла, када се покаже да је безбедна и ефикасна и када прође све потребне процедуре у нашој Агенцији за лекове и медицинска средства и добије све потребне сертификате да је безбедна за употребу у нашој популацији.
Ових дана имамо константан раст заражених и више десетина умрлих. Каква ће ситуација бити у данима пред нама? Хоће ли корона наставити да дивља?
– Налазимо се у периоду године када је сезона респираторних инфекција и када је најлакше њихово преношење. Корона вирус који изазива болест Ковид 19 показао се као велики непријатељ човечанству. Прошло је више од годину дана откад нам је овај вирус познат, а пораст учесталости оболевања и умирања узрокован овом инфекцијом бележи се широм света. Прошле године у ово доба САРС-Ков-2 је био ограничен само на подручје Кине, а сада практично нема дела света где овај вирус није унесен. Овај вирус се преноси најлакшим путем преноса, тј. капљичним путем па лагано пронађе пут до осетљиве особе чим за то има услова.
У првом таласу имали смо много ниже бројке, али оштрије мере. Која је логика?
– Ванредно стање у Србији било је уведено у марту, иако је тада било мање заражених у апсолутним бројевима него сада, зато што тада нико није био спреман за први талас Цовида 19. На самом почетку цео свет је био изненађен овим вирусом и нико није био припремљен. Вирус се брзо ширио, а ми смо били међу последњим земљама Европе где је вирус ушао. Због тога смо могли да видимо искуства других земаља, а посебно у Италији и Шпанији, где су капацитети били премали. Први талас короне се ширио као цунами и ми смо хтели да развучемо епидемиолошку криву.
Имали смо рестриктивне мере, али у том периоду нисмо седели скрштених руку. У међувремену, набавили смо хиљаде нових респиратора, стотине хиљада тестова, изградили нове лабораторије, покренули изградњу нових болница, оформили привремене болнице и вишеструко на тај начин повећали капацитет нашег здравственог система у борби против те болести. У овом рестритктивном периоду успели смо да сачувамо наше најстарије суграђане, који су имали највећу учесталост оболевања и умирања у другим земљама. Наши најстарији суграђани су и након ванредног стања задржали здраве обрасце понашања, придржавају се свих превентивних мера, тако да су они и даље најмање заступљени у укупној структури оболевања. Рецимо, у овом последњем таласу више од 85 одсто свих оболелих је у узрасту до 60 година.
Није тајна да постоје несугласице на релацији струка (лекари, епидемиолози) – правници и да често не прођу баш сви предлози које лекари изнесу на Кризном штабу. Какав је ваш лични став? Да ли мере треба да буду оштрије и да ли је можда требало раније да их уведемо?
– Често говорим да смо досадили људима јер месецима говоримо исто, а то је да ношење маске, физичка дистанца и избегавање окупљања остају и даље кључне мере против корона вируса и у томе смо сви сагласни. Нема чаробне формуле, цео свет, као и ми, чека вакцину.
Ако овај трећи пик упоредите са претходна два, шта запажате што ми лаици не можемо да видимо?
– Оно што је специфично са овим последњим пиком и последњим налетом корона вируса јесте да се налазимо сада у сезони респираторних инфекција. Претходне године у овом периоду корона вирус био је ограничен само на Кину и у већину земаља је ушао када је сезона респираторних инфекција јењавала. Знамо да је код нас ушао 6. марта, када је сезона грипа већ полако почела да јењава. У овом последњем налету корона вируса специфично је то да је вирус сада у многим популацијама, а имамо све услове за његово масовно преношење. Вирус се понаша увек исто, налази пут до осетљивих особа, али једина специфичност сада јесте да је присутан у популацијама у моменту када је његово најлакше преношење.
Пре месец дана сте положили заклетву и преузели ресор рада, запошљавања, борачких и социјалних питања. Како вам изгледа први месец, какву ситуацију у Министарству сте затекли?
– Велика ми је част што сам део Владе Републике Србије и што ми је указано поверење да будем део тима који ће радити на добробит свих грађана. Такође, свесна сам да је министарско место и велика обавеза, као и одговорност. Формирали смо тим људи који, осим стручних компетенција, има велику енергију и ентузијазам. Надам се да ће нам ова позитивна радна атмосфера дати снаге да истрајемо у свим изазовима које нас очекују. Зацртали смо јасне циљеве за наредни период и одлучно кренули у борбу за њихову реализацију. Наставили смо континуитет активности које су започете у претходном временском периоду, али и иницирали нове. Ми смо ту због грађана и наша дужност и обавеза је да будемо у функцији побољшања њихове опште добробити и квалитета живота. Надам се да ће наши резултати у наредном периоду говорити све сами за себе. Живимо у тешком времену, времену у којој једна заразна болест има велики утицај на наше животе, и то не само кроз здравствене аспекте него и економске и социјалне. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има широк спектар области у својој надлежност, а држава је управо нашем министарству поверила најосетљивије категорије становништва. То је велика одговорност. Креирање законског оквира за спровођење планираних активности је неопходан и веома важан корак. У вези са тим, у наредном периоду наше министарство изаћи ће са нацртима закона који се тичу социјалне карте, као и сезонског запошљавања. Планирамо и читав низ активности које ће се односити на различите врсте подршке и олакшица социјално најугроженијим и најосетљивијим категоријама становништва.
Замера вам се да сте се појавили као део Кризног штаба, нестраначки и неполитички, а да сте потом почели да дајете политичке изјаве и врло брзо сте ушли и у владу. Како то коментарише?
– Пошаст која нас је снашла, не само Србију већ цео свет, не познаје ни владе, ни политичке странке, не прави разлику у националној припадности, старосној доби, верском опредељењу. Моја је обавеза, као доктора, а сада и као члана Владе да дам све од себе да својим знањем и искуством помогнем сада када је најпотребније. И то је једино чега се држим.
Током првог таласа короне имали смо озбиљан проблем у неколико старачких домова. Каква је тренутна ситуација. Број заражених драматично је скочио. Да ли су најстарији у овим установама угрожени?
– На самом почетку пандемије смо наглашавали да су старији суграђани најугроженији. Током ових осам месеци, они су показали велику одговорност, самодисциплину и поштовање свих прописаних и препоручених мера које је износио Кризни штаб, као и Влада Републике Србије. Веома сам им захвална на томе. Сви треба да се угледамо на њих.
Пораст учесталости оболевања од Цовида 19 у Србији, који се региструје последњих недеља, одразио се и на пораст учесталости овог обољења и међу корисницима установа социјалне заштите. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања спроводи зато додатне мере заштите како би се смањио ризик уноса инфекције међу кориснике. Поносна сам на све запослене у установама социјалне заштите који су потпуно посвећени свом позиву и послу који обављају. Има дивних примера пожртвованог рада запослених којима је заштита здравља и живота корисника установа приоритет, који практично у њима живе откад је ова пандемија почела. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања иницирало је да и запослени у установама социјалне заштите добију једнократну материјалну помоћ у износу од 10.000 динара, што је Влада Србије и одобрила. Иако смо свесни да је то тек кап у мору, и на овај начин смо желели да им пружимо подршку и да им дамо до знања да смо поносни и да мислимо на њих.
Како се епидемија короне одразила на незапосленост у Србији, шта каже статистика? Чињеница је да криза изазива и велике последице на економију.
– Пандемија корона вируса променила је свет у сваком смислу. Мере које је Влада донела пратећи економску ситуацију очувале су радна места. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, од почетка пандемије до данас евидентирано је укупно 44.105 лица којима је престао радни однос, а која су поднела захтев за новчану накнаду због губитка посла. Према подацима Националне службе за запошљавање, просечан број ових лица чак је и мањи на месечном нивоу у односу на исти период претходне године. Проценат незапослености је 7,3 одсто, што је најмање досад. Антикризне мере које је прописала Влада Републике Србије зауставиле су масовно отпуштање, јер је држава помогла исплате зарада за преко милион запослених.
Шта данас, годину дана након што се корона појавила, знамо о вирусу?
– За ових годину дана смо много научили о вирусу, знамо ко је његов резервоар, знамо на који начин се преноси, оно што је најбитније знамо како да општим мерама превенције спречимо да се инфицирамо. Много је и даље непознаница које се односе пре свега и на дужину имунитета након прележане болести, на дужину опстанка вируса у спољашњој средини, али суштина је да је показано да придржавање општих мера превенције, односно одржавање физичке дистанце и ношење маске је нешто што спашава живот. Подаци говоре да је нешто више од 20 одсто људи у нашој популацији стекло имунитет, то јесте у границама очекиваног, али тај степен колективног имунитета није довољан да би спречио епидемијско ширење болести. Истраживања показују да степен колективног имунитета треба да је између 60 и 70 одсто да заустави епидемијско ширење болести. До широке употребе вакцине не можемо очекивати достизање овако високог нивоа колективног имунитета, тако да је наше главно оружје и даље да се понашамо одговорно и савесно и то неће имати алтернативу ни када вакцина буде у масовној употреби.
Извор: (Еспресо.рс/Блиц)
