Епидемиолог, редовни професор на Медицинском факултету у Новом Саду и директор Института за јавно здравље Војводине, др Владимир Петровић сматра да смо са сваким вакцинисаним даље од новог таласа. Ако вакцинишемо 30 одсто популације и више, нећемо имати нови талас. Одзив на имунизацију је врло добар и кренули смо у правом тренутку. Мислим да нећемо имати више овакав талас као овај трећи, али то ће зависити од нивоа колективног имунитета, који ћемо постићи вакцинацијом
На првој линији фронта против заразних болести у Србији већ годинама. Аутор је и коаутор у више од 90 научних и стручних радова и публикација. Од 2013. на списку је експерата Светске здравствене организације за међународни здравствени правилник. Недавно је његово име упућено као предлог новосадском парламенту за добитника Фебруарске награде за 2020.
– Изузетно сам почаствован, посебно ми је драго што су ме номиновале колеге с којима радим с Медицинског факултета и моји суграђани из Предшколске установе „Радосно детињство“. Нема веће сатисфакције када вас из та два реда номинују за овако признање – каже он.
Како вам сада с ове дистанце и изгледа ток епидемије вируса корона?
– Епидемија је до сада у Србији имала три таласа. Кад посматрамо из перспективе овог огромног трећег таласа, у самој Војводини изгледа као да први талас нисмо ни имали, мада то се не може ипак тако тврдити, радило се тада од спорадичним случајевима. Све зависи од нивоа и оштрине мера које спроводите. Када погледате први талас, где смо имали ванредно стање и забрану кретања, практично смо у Војводини потпуно анулирали тај талас, уз подршку државе и озбиљан рад епидемиолошке службе. Стављено је 20.000 људи у изолацију и контролисано те нисмо имали више од двадесетак случајева дневно. Први изазов је био набавити тестове јер у том тренутку сви добављачи у земљи су могли да вам понуде, али нису могли да гарантују испоруку, јер су све земље захваљујући оскудици задржале тестове за себе. То смо пребродили и резултате у 95 одсто случајева издавали смо унутар 12 сати. С друге стране, развили смо модеран епидемиолошки надзор за који би нам у нормалном стању требало од пет до шест година. Дневно смо анализирали ситуацију и кориговали мере, због чега смо успели да развучемо епидемију од марта до новембра.
Како изгледа зимски талас у поређењу с летњим?
– Зимски је био по обиму негде око 10 пута већи. Разлика се огледала у томе што је током лета могућност да се људи крећу више на отвореном доводила до заражавања само оних код којих је мала инфективна доза била довољна да доведе до клиничке слике, а то су били хронични болесници. Они су у структури оболелих чинили од 20 до 30 одсто. Међутим, током зимског таласа, људи се налазе у затвореном простору, пришли су једни другима ближе и то је створило услове да се болест преноси не само у породицама него готово на свим местима, што је изазвало много ескплозивнији талас. Ми смо сада већ на силазном краку трећег таласа и очекујемо да би негде тамо до Сретења могло све да се смири, а у марту очекујемо да ће епидемиолошка ситуација бити повољна.
Почела је имунизација становништва. Како коментаришете страх од вакцине одређеног броја грађана?
– Мислим да је страх од вакцине у потпуности неоправдан. Он је последица антивакциналног покрета који се развио након што је Ендрју Вејкфилд објавио лажни рад у часопису „Лансет“, који је након тога повучен. Он је описао у суштини како ММР вакцина доводи до поремећаја цревног тракта. Ипак, касније је дошло до развијања читаве теорије како вакцина изазива аутизам, што је довело до великих епидемија у Великој Британији и Западној Европи, да би код нас та прича кренула тек тамо 2011. године после пандемије свињског грипа, када тај покрет јача преко социјалних мрежа. Разлога за страх нема, ми имунизацију примењујемо од 1838. године и прве вакцине против вариоле. Вакцинација у Србији је обавезна још од кнеза Милоша. Ниједна медицинска мера није апсолутно безбедна и не пружа апсолутну заштиту, али међу свим медицинским мерама имунизација је сигурно најефикаснија и с њом се постиже највише. Многе болести су због вакцине искорењене, очекује се ускоро да ће и дечја парализа бити проглашена за искорењену болест, остала је само у Авганистану и Пакистану.
Када ћемо, према вашем мишљењу, стећи потребан колективни имунитет?
– Он се стиче природно преболевањем или вештачки вакцинацијом. Мислим да ова болест јасно указује колика је цена природног имунитета. Ми смо платили високу цену. Скоро 4.000 смртних исхода у Србији у само једној години од једне заразне болести. То се није десило од Другог светског рата. Притом, нисте сигурни ни да имате колективни имунитет. Према нашим истраживањима и серолошком надзору током 2020. када смо имали четири пресека, крајем априла у Војводини је колективни имунитет био на око два одсто, крајем маја четири одсто, а крајем јуна шест одсто. После летњег таласа (мора проћи четити недеље да бисте мерили) имали смо 16 одсто имунитета, а код радноактивног становништва стизао је већ 25 одсто. Месец дана након овог таласа кад будемо истраживали, вероватно у марту, због обима који је 10 пута већи, процењујемо да ћемо прећи 40 одсто, а вероватно и много више. Из тог разлога биће нам потребан мањи вакцинални обухват. Проценује се да је 70 одсто већ довољно да се епидемија прекине, а ако би 95 одсто популације имало имунитет, практично би болест нестала.
Колико дуго се задржавају антитела?
– Кад говоримо о природно стеченом имунитету, нажалост, дужина корелира с тежином клиничке слике. Они који су имали тешку клиничку слику и преживели имаће и најдуже имунитет, годину и вероватно више од тога. Они који су имали асимптоматску инфекцију, позитиван ПЦР тест без симптома, процена је до 60 дана, а они који су имали благу клиничку слику, негде између ова два. Када је у питању вакцинални имунитет, истраживања указују, а располажемо подацима за Фајзерову вакцину, да је он шест месеци. Међутим, зашто? Зато што је шест месеци праћен имунитет оних који су били у трећој фази испитивања. Тако да се не зна тачно докле траје, предвиђања су да је то годину до две дана. Уколико се докаже постојање меморијских ћелија на нивоу плазмоцита у коштаној сржи, значи и да можда неће бити потребна ревакцинација, а то зависи од понашања вируса. Он се бори да преживи и има само један циљ, да нађе ћелију домаћина, да се реплицира, умножи и пренесе на другу ћелију домаћина. Месец дана након прележане болести може се вакцинисати, то је препорука водећих светских стручњака, баш из тог разлога што се не зна колико траје природни имунитет.
Како пролазимо када је реч о судару сезонског грипа и короне?
– За однос грипе и короне могућа су два образложења. Прво, ми код грипа никад нисмо користили овакав начин примене општих мера, попут ношења маски, када се грип несметано ширио. Опет, имамо и више искуства с грипом, па смо могли редовно да га пратимо. Претпоставка је да с једне стране примена мера умањује и уклања грип, а с друге процењује се да постоји и природна компетиција микроорганизама за домаћина, те да је корона ту агресивнија и из тог разлога је грип померен у страну.
Водили сте епидемиолошку службу Војводине у највећим епидемијама у последњих 10 година. Какво је ваше искуство?
– Овим послом бавим се већ 20 година. Практично, озбиљније сам почео одмах после специјализације, када се појавио САРС. Појава птичјег грипа Х5Н1 2005. године када сам укључен у посебну радну групу Министарства здравља, касније и појављивање новог соја свињски грип Х1Н1 била су велика искуства у раду с пандемијским догађајима. Током појаве свињског грипа масовни скупови били су чворишта ширења заразе. Егзит фестивал те године у Новом Саду био је један посебно ризичан догађај. Том приликом смо направили организацију здравственог обезбеђења фестивала, тако да смањимо и детектујемо појаву вируса. То је било препознато од Европског центра за контролу болести и Светске здравствене организације као изузетан успех и квалитетан подухват. На таласу тих успеха били смо домаћини у Новом Саду водећим стручњацима из Канцеларије светске здравствене организације у Женеви. Од 2012. до 2016. године били смо други Колаборативни центар у свету после Публиц хеалтх Енгланд.
У Новом Саду је 2011. усвојен пројекат „Здрав град Нови Сад“. Шта је то донело?
– Град је ушао у мрежу здравих градова Светске здравствене организације. То је вишедеценијски пројекат који је на мој предлог др Александар Кираљ, тадашњи члан Градског већа за здравство, предложио градском парламенту, на основу ког је формиран здравствени профил Новог Сада и као такав дефинисани су приоритети у плану заштите здравља грађана. Тај пројекат нуди партнерство заједнице са доносиоцима одлука и дефинишу се заједнички прироритети и здравствена политика се тако лакше спроводи.
Нови сој вируса – постоји ли?
Прво је било речи да је то нови сој, онда су стручњаци из Велике Британије рекли да се не ради о новом соју, тако да су мишљења подељена. У сваком случају они који су прележали претходни могу да оболе од новог, али вакцина је и за нови сој, гађа на исте антигене и штити, зато засад можемо бити спокојни, истиче др Петровић.
Претња нове епидемије
– Денга грозница је нешто што би у наредном периоду могло да буде проблем, слична је вирусу Западног Нила и за то се спремамо у будућности. Човек полако улази у оне просторе у којима раније није боравио, попут неких џунгли и делова Сибира, где постоје узрочници који никад нису били у контакту с човеком. Својим деловањем приближавамо се жариштима вируса с којима нисмо били у контакту. Али то нам је судбина развоја цивилизације, 70 одсто данашњих заразних болести које погађају човека прешло је са животиња – каже професор.
Истраживање колективног имунитета у Војводини
Крајем априла – 2 одсто
крајем маја – 4 одсто
крајем јуна – 6 одсто
крајем јула – 16 одсто, 25 одсто радноактивног становништва
Извор: Блиц.рс
