Једино за чим жали, како каже, је што није родила дете, и да се зато свесно или несвесно се окренула према младима, како би им сепружили добре услове да не иду у иностранство
У неурохирургији изузетна, у борби за равноправност жена предана, активна у бројним хуманитарним акцијама проф. др Даница Грујичић, многе инспирише да померају границе попут ње и да од себе дају само најбоље.
„Кад сам примљена на клинику, као жена знала сам да живим на Балкану и да морам три пута више да радим од мушких колега да би успела. Нисам гледала на друге. Знала сам свој пут, радити више и квалитетније и чекати свој тренутак. Није било лако враћати се после поноћи кући, али како сам почела радити као специјализант тако сам наставила и касније“, рекла је докторка Грујичић објашњавајући да је женама много теже да балансирају између посла и породице, него мушкарцима.
„Тад сам схватила ако желим да се потпуно предам неурохирургији морам да се одрекнем породице. То је био мој избор, не жртва. Свака жена треба да зна да има право да бира. Дивим се данас женама које успевају да васпирају децу да постану тако добри млади људи. Не желе сви да оду одавде. Осионост и бахатост је оно што их тера да одлазе из земље, неће то да трпе“, сматра докторка.
Једино за чим жали, како каже, је што није родила дете, и да се зато свесно или несвесно се окренула према младима, како би им сепружили добре услове да не иду у иностранство.
„То је једино за шта би рекла да сам погрешила , све је друго било ствар мог избора и не кајем се. Важно је кад човек доноси одлуке о правцима у животу да буде поштен према себи. Ја сам знала са 25 година да не смем да дођем у ситуацију да ми неко диктира шта ћу да радим на послу, кад је пацијент у питању и све сам подредила томе. Радује ме моје млађе колегинице успеле су да се остваре на пољу каријере и породице. Мој задатак је да им помогнем“, искрена је др Грујичић.
Докторка је открила и да се увек успешно и поштено борила са изазовима, како у операционој сали тако ван ње.
„Добила сам информацију да је захваљујући појединим колегама код мене на клиници направљен план да ми се подметне новац. Ви знате да лекари добијају бомбоњере, чоколаде, пиће, од куд ја могу да знам шта је ко ставио у кесу. Упозорили су ме људи да је припремљено да ми се стави 300 еура, да ће иза тога ући одређени полицајци и ето испада да Даница тражи новац, да уцењује пацијенте. То је требала да буде цела прича“, присећа се докторка и додаје:
„Ипак ме је изненадило, морам признати, ја чак и од колега са којим сам се често свађала на клиници такве ствари нисам очекивала. Ви морате да губите енергију да неком сместите нешто. Мени до мозга не може да допре шта је мотив. Можете ви да се слажете са неким и да се не слажете, и стручно и приватно, међутим подметнути некоме, направити пакост , искомпликовати живот, за мене је то потпуно неприхватљиво. Уместо да се окренете ка струци, да прочитате књигу, ви се бавите тиме да неког сместе у затвор, да га пљују по новинама и слично. То је апсолутно недопустиво“.
На питање новинарке Мире Адање Полак, како се извукла из те изузетно опасне ситуације докторка Даница одговара: „Изашла сам у јавност, кандидовала сам се за председника, председнички кандидати морају бити полицијски проверени, а ја сам била чиста. Излазак у јавност је била моја заштита. Неко ми је помогао, неком кога сам оперисала и коме нисам тражила новац и који је знао да је све то ноторна лаж“. Ова храбра жена каже да је сазнала ко стоји иза овог подлог паковања афере и да им је без пардона све „све сасула у лице“.
Извор: Еспресо/РТС
