Грађани су се изборили да се знакови на две трећине пута од Земуна до Овче промене
У Србији постоје деонице модерних путева на којима су постављена ограничења брзине нелогично ниска, па то збуњује возаче и ствара неповерење, оценили су јуче професор Саобраћајног факултета Борис Антић и Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја и као пример такве деонице истакли су пут од шест трака између Пупиновог моста и Панчевачког пута.
Директор Агенције за безбедност саобраћаја Душко Пешић пре неколико дана најавио да постоје реални услови да буде повећана брзина кретања возила на Пупиновом мосту и Мосту на Ади са 50 на 80 километара на сат, те да се разматра и укидање ограничења кретања у зонама школе широм Србије током викенда.
Иначе, након пет година борбе, грађани су се изборили да се знакови на две трећине пута од Земуна до Овче промене, и сада показују дозвољену брзину 80 километара на сат.
Професор и саобраћајни вештак Борис Антић оценио је да путеви морају бити самообјашњавајући, као и да пут ка Панчеву говори возачу да може да вози 80 километара на сат, док је законско ограничење 50.
– Мора бити и визуелних промена у зони пута, а не само знак ограничења брзине. Знаци без промена праве забуне, иритирају учеснике у саобраћају и стварају неповерење у сигнализацију. Пре неколико година уведено је и ограничење за насељена места од 50 километара, што је имало смисла јер помаже да се смањи страдање на путевима. Ипак, парадокс је да ван насељених места, на овим путевима високог стандарда, буду ограничења од 50 и 60 километара на сат јер испада да је бачен новац у изградњу пута – казао је Антић за телевизију К1 и као највећи проблем на ауто-путевима истакао успоравање које праве камиони који један другог обилазе, те се заложио да се направе посебне зоне за пропуштање таквих возила.
Што се учесталих саобраћајних несрећа на Булевару Медијана у Нишу тиче, он је оценио да је то очигледно улица која провоцира вожњу већом брзином, а да су ту пешаци и бициклисти, па то није могуће. Додао је да би можда ту, уз знаке ограничења брзине, требало додати и неке мере да се успори саобраћај.
– Ми имамо институт провере безбедности саобраћаја и то могу да иницирају локалне самоуправе или управљачи пута. Такву студију ради независан стручни тим, снима нелогичности и проблема и предлаже мере. Понегде се то код нас ради, али би требало тога више да буде – закључио је Антић.
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја је, због нелогичних успорења на савременим саобраћајницама којима се прилази Београду, позвао Министарство саобраћаја да промени правилник, или да га стави ван снаге. Додао је да велики број локалних самоуправа није урадио ни мапирање црних тачака, што је основна ствар.
– То не ради полиција, него стручњаци. Имају новац од саобраћајних казни за то, а не да купују климе за канцеларије – закључио је Окановић.
Милан Вујанић: Нека ограничења су чудна
Милан Вујанић, бивши професор Саобраћајног факултета и стручњак за безбедност саобраћаја, каже да су наши правилници застарели и да не одражавају тренутну ситуацију у саобраћају.
– Као оправдање за ограничење од 50 km/h на том пут нам дају то што између две коловозне траке растојање није веће од два и по метра, али нисам сигуран колико то растојање доприноси безбедности саобраћаја. Тотално је нелогично и апсурдно што се на Пупиновом мосту вози 50 km/h, а на Ибарској магистрали 80 km/h, не знам да ли игде постоји такав пропис као код нас. Из угла безбедности саобраћаја је то, благо речено, необично – казао је Вујанић.
Извор: Курир
