Источноевропске земље критиковале су предлог америчког председника Џозефа Бајдена о покретању дијалога Русије и НАТО поводом ситуације у Украјини, пише америчка агенција Блумберг
У чланку у којем се позива на неименованог дипломату, агенција наводи да је став Вашингтона по том питању „разбеснео владу једне од тих држава“.
„Захтевају да се хитно разјасни шта то планира председник Бајден“, навео је извор.
Како се истиче, „источно крило НАТО“ забринуто је због могућих уступака Русији са аспекта политичких гаранција и ограничења деловања Алијансе.
Председник Америке је, иначе, разговарао са лидерима „Букурештанске деветорке“, односно групе држава које чине источно крило НАТО, о украјинској кризи.
Разговор је обављен након видео-конференције Бајдена и руског лидера Владимира Путина и телефонског разговора са украјинским председником Владимиром Зеленским. Трајао је око 40 минута, а детаљи нису објављени. Америчка администрација раније је саопштила да амерички председник намерава да информише партнере о разговору с Путином, да чује њихово мишљење о актуелној безбедносној ситуацији и да истакне приврженост САД трансатлантској солидарности.
Истовремено, у Белој кући су истакли да су САД спремне да дискутују са Русијом о свим питањима која изазивају њену забринутост и предлажу да се за то користе постојеће платформе – Савет Русија-НАТО, ОЕБС, а активно се разматрају и могући преговори са партнерима у самој Алијанси.
„Позив остаје на снази и настављамо да тражимо начин за даљу дипломатску сарадњу по читавом низу питања“, поручују из Вашингтона.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је раније да је Алијанса, одсуством жеље да се заједнички траже путеви за деескалацију, фактички сахранила Савет Русија-НАТО.
У таквим условима радити на изазовима и опасностима по регионалну безбедност је и немогуће а и нема смисла. Алијанса је сама одустала од било какве практичне сарадње са Русијом и од контаката на војном нивоу, истакла је она.
Подсетимо, представници НАТО-а су у октобру одузели акредитације осморици сарадника руске Мисије и наложили Русији да преполови број чланова сталне мисије са 20 на 10. Након тога је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да Москва од 1. новембра обуставља рад свог сталног представништва при НАТО-у, као и главног војног представника. Поред тога, такође од 1. новембра Русија обуставља рад комуникационе војне мисије НАТО у Русији и одузимају се акредитације представницима Алијансе.
Извор: Информер.рс/rs.sputniknews.com
