Главно оружје већ имамо, али нам је потребан нови приступ, поручују научници.
Мало је вероватно да ћемо успети да искоренимо ковид 19, али друштва су и раније учила како да живе са болестима. Са непредвидљивим избијањима епидемије која се и даље дешавају широм света и појавама варијанти попут омикрона, свет је и даље добрано у пандемији.
Али, добра вест је да се већина научника слаже да ће пандемија једном окончати – иако је тешко предвидети тачан период – те да ће вирус постати ендемски, пише “Гардијан”.
То значи да га никад нећемо потпуно искоренити, али како је све више вакцинисаних и опорављених инфекције ће до краја имати стално ниску стопу а мање људи ће тешко оболевати од ковида. Подручја у којима су стопе вакцинисања високе, вероватно ће дочекати ендемичност пре него региони са ниским стопама.
Кад ће коначно да прође пандемија?
Пандемија ковида неће трајати заувек. Вероватно ће наставити да бледи како улази у своју трећу годину, оживљавајући са новим сојевима и повлачећи се пред вакцинама, рестрикцијама и другим мерама. Али, чак и ако се корона вирус никад не искорени, имунитет људи ће се побољшати и свет ће бити у стању да живи са ковидом, у чему се стручњаци генерално слажу.
Велика већина стручњака за инфективне болести мисли да је SARS-CoV-2 ту да остане. Унуци наших унука ће и даље хватати вирус, али ковид, болест, ће постати део наше истерије како инфекција прелази у само још један узрок обичне прехладе – рекао је CNN-у Пол Хантер, професор медицине британског Универзитета Источна Англија.
Међутим, ту постоји једно значајније питање – колико ће нам требати да стигнемо дотле?
Одговор је добрим делом у нашим рукама. Пандемије ишчезавају као последица људских напора, попут развоја вакцине, праћења контакта, анализе генома, мера задржавања и међународне сарадње. Свет, дакле, има алатке да оконча пандемију што је брже могуће, међутим, проблем је у томе што се теа латке не користе на најбољи начин, чак ни након 20 месеци пандемије.
„Ово је велико питање. Никад није био план, а и даље га нема на глобалном нивоу. Нисмо добри у решавању глобалних криза као свет. Немамо инфраструктуру, руководство или одговорност“, рекла је CNN-у Андреа Тејлор, помоћница директора програма Глобалног здравственог института Дјук.
Најважније оружје
Најважније оружје у “арсеналу” света у борби против пандемије је најочигледније.
„Прва алатка коју имамо су вакцине“, каже Роберто Буриони, професор микробиологије и вирусологије Универзитета Сан Рафаеле у Милану.
Брзи развој више вакцина, ефикасних у заустављању тешких симптома болести, био је први у свету. Претходни рекорд доласка вакцине на тржиште био је четири године, али је пандемија ковида изменила стандарде у тој области. Међутим није довољно само имати вакцину, потребно је имунизовати што је више људи могуће, колико год пута је потребно.
Чак и у богатим земљама у којима доступност вакцина није питање, имунитет који слаби временом, преносивост нових сојева и скептицизми према вакцинама јасно говоре да су потребне екстремно високе стопе покривености да би се спречили таласи инфекција.
„Оно што треба да постигнемо је наширока имунизација. Један могући сценарио је да, ако будемо у стању да вакцинишемо велику већину људи, вирус ће циркулисати али да неће наносити велику штету“, истакао је Буриони.
Он је оценио да би вакцинација деце могла да има велики утицај на будућност.
Вакцинација деце се већ увелике одвија у неким деловима света. У САД су регулаторне власти недавно одобриле “Фајзерову” вакцину за децу од 5-11 година, а Британија је објавила у четвртак уговор о куповини 114 милиона екстра доза “Фајзера” за својих 67 милиона грађана за 2022. и 2023. CNN указује да је ово потез који ће вероватно повући многе развијене нације како се припремају за будућност у којој се вакцине дају на полуредовној основи.
Не знамо колико ћемо бустер доза требати, али ово је проблем логистичке и економске природе – указује Буриони.
Међутим, то важи за развијене делове света. Ковид ће остати претња док се не сведе свуда под контролу, а стручњаци упозоравају да је потребна драматична акција да постигнемо тај циљ.
Неједнакост и пандемија
Појава соја омикрон у субсахарској Африци, где је ниска стопа вакцинације, указала је још једном на важност стратегије вакцинисања сиромашних нација.
„То нису само џепови, велики делови света имају неприхватљиво ниску покривеност вакцинама“, каже Тејлор.
Светска здравствена организација наводи да је мање од осам одсто људи у земљама са ниским приходима примило најмање једну дозу вакцине, док је та бројка у земљама са високим примањима скоро 64%. У Европској унији и САД бар једну дозу је примило око 70 одсто становника.
„Неједнакост у вакцинама ће продужити пандемију“, рекао је CNN-у Мајкл Хед, истраживач Универзитета Саутхемптон.
Да би се тај проблем решио, залихе вакцина треба да се повећају и стабилизују, а онда треба и да се упаре са финансијском подршком како би се осигурало да су дошле до људи. Богате земље такође би требало да финансирају истраживања и пруже теренску помоћ у земљама у којима се дистрибуција вакцина одвија спорије. Али, потребно је и право руководство.
„Ово је веома слично ономе с чиме смо суочени код климатских промена – имамо лидере који предводе своје нације, али немамо заиста глобалне лидере. Немамо глобалну одговорности“, истиче Тејлор.
Националне мере и даље су кључна ствар како се пандемија приближава завршној фази. Таласи ће наставити да погађају различите земље у различито време а земље ће, како указује Тејлор, морати да сарађују у оквиру својих искустава и могућности.
Промена ставова и понашања
Људи генерално реагују на епидемије са страхом и паником, и на индивидуалном и на нивоу друштва. Такве реакције узимају ублик у неким, сада препознатљивим методама – затварање граница, изолација болесних, повлачење из друштва.
Пре напретка модерне медицине људи су само могли да се надају да ће епидемије минути саме од себе. Кад би постало јасно да је болест неизбежна – или ендемска – друштва би је често преобликовала у регуларни део живота. То се може показати као истина и у случају ковида.
Тако су се у јапанским градовима у 17. веку ставови о великим богињама променили кад је болест постала ендемска – до тада је већина људи већ била изложена као деца и временом су се опоравили.
„Једном кад су људи прихватили да ће сви добити велике богиње, нормализовали су то као прекретницу из детињства, чинећи од тога део приче о одрастању“, рекао је “Гардијану” Чарл Кени, директор Центра за глобални развој и аутор књиге “Циклус куге”.
Прерано је сада рећи како би се тај процес нормализације одвијао са ковидом. Ипак, ако се испостави да инфекције постају нормалан део живота током зимским месеци, оне се једноставно могу апсорбовати у оно што нам је познато као сезона грипа или прехладе. Као са великим богињама у старом Јапану, та промена ће се одразити и на језик људи и свакодневна ишчекивања. Неки су већ почели да рабе термин “ковид сезона”, указује “Гардијан”.
„Моји родитељи су се плашили дечје парализе. Престали смо да бринемо о томе након примања вакцине“, истиче Ненси Томс, историчарка Универзитета Стони Брук и аутор “Јеванђеља о бацилима”.
Иако је ковид и даље преовлађујућ, појава ефикасних вакцина брзо је променила обим те претње.
Како ће изгледати транзиција у ендемичност?
У практичном смислу, како наводи “Гардијан”, доћи ће до објаве. Светска здравствена организација и локалне здравствене агенције ће званично прогласити крај глобалне пандемије. Ова ознака заснована је на одређеним биолошким и статистичким мерилима, између осталог заразности вируса, стопи морталитета и способности вируса да преплави болнице.
На неким местима, попут Сједињених Америчких Држава и других богатих нација са спремним приступом вакцинама и антивирусним третманима, ендемичност би могла да изгледа као садашњост – људи који излазе из очаја, крцати ресторани и све мање ригорозно проверавање ковид потврда.
Али, могло би доћи и до других, дубљих друштвених промена, а историја нам пружа увид у разумевање како ће се дневни живот променити ако ковид постане ендемски.
Неуједначена нормала
Оно што је важно је да се повратак у нормално стање неће догодити једнако широм глобуса. Након што се људи у богатим нацијама опусте у ендемичности, они на југу глобуса можда ће се и даље мучити са корона вирусом још дуго времена, као што је био случај са низом тропских болести које су скоро заборављене у местима попут САД.
Као и све инфективне болест које су пре погађале свет, нада је да ће и SARS-CoV-2 на крају завршити у далеком сећању човечанства. Тај заборав може донети олакшање, раст и опоравк, али могао би и да нас остави неспремне за потенцијалну следећу пандемију.
Шпански грип из 1918. године научио нас је да се ношењем маски и држањем дистанце може да смањи број умрлих, а то је лекција коју смо 2020. године прекасно обновили, закључује “Гардијан”.
Извор: Блиц.рс/ INDEX.HR
