Свет

ОВО МУ НИЈЕ ТРЕБАЛО! БЛИНКЕН УДАРИО ПУТИНА ТАМО ГДЕ НАЈВИШЕ БОЛИ: Поменуо мртвог брата председника Русије

Више од 2 милиона Украјинаца је побегло из земље због инвазије, у којој је, према Уједињеним нацијама, погинуло најмање 406 цивила

Инвазија Русије на Украјине је у пуном јеку, а САД оптужују Кремљ да опкољене украјинске градове “изгладњује, док је амерички државни секретар Ентони Блинкен у понедељак апеловао на руског председника Владимира Путина да “одмах оконча рат”.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Блинкен је чак поменуо Путинову породичну историју, поредећи руску опсаду украјинских градова са нацистичком опсадом руских градова у Другом светском рату, у којој је умро Путинов једногодишњи брат Виктор.

Али, како пише “АБЦ њуз”, усред позива попут овог, украјинска влада коју предводи председник Володимир Зеленски, позива америчке и западне лидере да учине више сем осуда и одбрамбене помоћи коју примају, те да им дају борбене авионе, системе противракетне одбране и прогласе зону забране летова, што НАТО одбија. Амерички балтички савезници све су нервознији због напретка руске инвазије, а Блинкен – који је након Молдавије и Пољске отишао у Литванију, Летонију и Естонију (Француска је следећа дестинација), рекао је узнемиреним лидерима три балтичке земље да ће их НАТО заштитити од Русије, пренела је “Ал Џазира”.

Администрација председника Џоа Бајдена жели да умири све страхове које те државе имају о безбедности у случају да Русија одлучи да прошири своје војне операције. Да су ти страхови велики, показује изјава председника Литваније Гитанаса Науседе да Путин “неће стати”.

„Попут нацистичке опсаде Лењинграда“

Док је Блинкенова посета имала за циљ да се савезници увере да ће НАТО бранити “сваки педаљ” територије својих чланица, како указује “АБЦ њуз”, није дошло до обећања трајног америчког војног размештања у региону.

Више од 2 милиона Украјинаца је побегло из земље због инвазије, у којој је, према Уједињеним нацијама, погинуло најмање 406 цивила. Процена међународног Црвеног крста је да ће од пет до шест милиона Украјинаца бити или интерно расељено, или ће напустити земљу.

– Још више њих покушава да побегне, али не могу да изађу из опкољених подручја. Жене, деца, старци, рањени цивили, инвалиди покушавају да побегну из градова у којима нема грејања, струје, који остају без хране и лекова, а и даље се појављују извештаји о нападима руских снага на договорене хуманитарне коридоре – истакао је Блинкен.

Он је оценио да те опсаде подсећају на нацистичку опсаду Лењинграда, кад су нацистичке снаге “систематски изгладњивале и намерно уништавале” град, што је довело до стотина хиљада смрти.

– Та опсада је погодила милионе руских породица, укључујући и председника Путина, чији је једногодишњи брат био једна од многих жртава. Сада Русија изгладњује градове попут Маријупоља. То је срамотно. Свет говори Русији да одмах престане са тим нападима. Пустите храну и лекове унутра. Пустите људе безбедно напоље и окончајте овај рат против Украјине – рекао је он.

Путин о умрлом брату: „Не знам ни где је сахрањен“

Путинов старији брат Виктор умро је од дифтерије током опсаде Лењинграда, пре него што је Путин рођен. Руски председник је сам, пре деценију, у ретком осврту на свој приватни живот описао губитак који је његова породица претрпела током 872-дневне опсаде Лењинграда, данас Санкт Петербурга, кад је једногодишњи Виктор одузет његовој мајци, умро у дому за децу, те сахрањен у необележеном гробу.

– Мој брат, којег никад нисам видео нити упознао, сахрањен је овде, не знам чак тачно ни где – рекао је Путин крајем јануара 2012, током годишњег полагања венаца на гробљу Пискарјевскоје у Санкт Петербургу на којем је у масовној гробници сахрањено 470.000 цивила и војника.

Спомен плоча на гробници наводи да је 641.803 људи умрло од глади у граду између 1941-44.

– Родитељи су ми рекли да су деца одузимана од породица 1941, и мојој мајци су одузели дете, са циљем да га спасу. Рекли су да је умро, али никад нису рекли где је сахрањен – рекао је Путин на догађају на дан окончања блокаде 27. јануара, пренео је “Њујорк тајмс”.

Пре тог догађаја је санктпетербуршка организација “Сећамо их се свих по имену” објавила да су истраживачи открили податке о Виктору В. Путину, рођеном 1940. а умрлом 1942. Александар Несмејаов из те организације је тада рекао да је пронашао доказе да је 10 мушкараца и пет жена са презименом Путин сахрањено у масовним гробницама. али да је само једна особа, беба Виктор, имала патроним “Владимирович”.

Владимир Путин, рођен 1951, био је трећи син свог оца, али једини који је преживео. Први син умро је као новорођенче. Руски председник је у књизи “Прво лице” рекао да је његова мајка била толико близу глади да је изгубила свест и да су је “изложили са лешевима” све док неко није чуо њене јецаје. Путинов отац, који је након што је рањен у рату завршио у болници, остављао је своје оброке као би је нахранио.

“Њујорк тајмс” наводи да су многи становници Лењинграда умирали током опсаде у толиком броју да су инжењери постављали експлозиве у пољима и бацали тела у рупе.

Сада Путин тврди да његова “специјална војна операција” у Украјини има за циљ “денацификацију” владе, што су музеји и меморијални центри холокауста одбацили као искривљавање историје. Блинкен се претходно позивао на сопствену породичну историју да осуди Путинове наводе јер је, како наводи “АБЦ њуз”, његов очух био познати писац и адвокат Самуел Писар, који је преживео холокауст.

Нервоза међу чланицама НАТО

Амерички државни секретар брзом турнејом по балтичким земљама – Естонијом, Летонијом и Литванијом – намерава да увери нервозне чланице НАТО близу линије фронта да ће их САД бранити од руске агресије.

– Ентони, одвраћање више није довољно, потребна нам је напредна одбрана овде иначе ће бити касно. Путин се неће зауставити на Украјини. Он неће стати. Наша је колективна дужности и обавеза да помогнемо Украјини свим доступним средствима, а кад кажем свим, мислим заиста свим доступним средствима ако желимо да избегнемо Трећи светски рат. Избор је у вашим рукама – рекао је литвански председник Науседа Блинкену.

“Напредна одбрана” значи трајно размештање америчких снага, указује “АБЦ њуз”. И летонски министар спољних послова Едгарс Ринкевичс је изнео сличан захтев, наводећи да би његова земља желела “трајно решење”, али је рекао да се на крају повинују САД.

Блинкен је разјаснио да још није донета одлука о томе, указујући на америчка појачања која су стигла последњих недеља, укључујући трупе и напредне борбене авионе Ф-35. Поновио је да ће САД да бране “сваки педаљ територије НАТО против агресије која долази било одакле било када” и истакао “челичну посвећеност” Члану 5 НАТО који говори да је напад на једну напад на све чланице алијансе. Али, задржавање те заштите на границама НАТО осудили су Зеленски и други украјински лидери.

– Верујемо да је одбацивање идеје о зони забране летова засновано на мањку поуздања у снагу НАТО као алијансе – рекао је украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба, који се са Блинкеном срео у суботу на граници са Пољском.

– Војна моћ НАТО је неупоредљиво већа у односу на Русију, зашто би се онда Руси усудили да оборе НАТО авион, знајући да је осуђена на пропаст ако почне рат са НАТО? – упитао је.

Управо зато, рекао је Блинкен, се Бајденова администрација противи забрани зоне летова.

– Наши напори су сви у правцу да се овај рат што пре оконча, да се што пре оконча страдање и оно што не желимо је да га ширимодаље на наше земље, наше територије… То није у ничијем интересу, укључујући и интересе украјинског народа – рекао је он у понедељак у Риги.

– Наша порука Москви, Русији, председнику Путину се није променила: окончајте овај рат. Окончајте га одмах – додао је Блинкен, који се током турнеје такође срео са израелским премијером Нафталијем Бенетом и, како је рекао, додао у распоред и Париз који је попут Израела нудио да игра посредничку улогу између Русије и Украјине.

Извор: Еспресо