Србија

ТУГА! Умро ЛЕГЕНДАРНИ Владета Живковић

Потпуковник Владета Живковић преминуо је 8. марта у 61. години, у Београду.

Остаће заувек упамћен као херој.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Када се ЈНА повлачила из тадашње СР БиХ, он је остао, постао један од организатора одбране на Вучијаку (простор између Дервенте, Модриче и Подновља) и постављен је за команданта Прве вучијачке лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске.

У саопштењу Удружења „Ветерани Републике Српске“ каже се да је Живковић одмах на почетку рата, са чином капетана, постављен за команданта Прве вучијачке лаке пешадијске бригаде ВРС, која је била у саставу Првог крајишког корпуса, а са којом је водио тешке борбе у Посавини, у садејству са Другом посавском бригадом из Шамца против шест бригада хрватске војске које су се налазиле на територији Босне и Херцеговине.

– Озренци и Возућани га памте као омиљеног команданта и одличног стратега у борбама на Свињашници лета 1994. када је, у садејству са Четвртом озренском лаком пешадијском бригадом, сломио офанзиву Трећег корпуса тзв. АР БиХ у операцији ‘Брана-94″ – наводи се у саопштењу.

Потпуковник Живковић је рођен је 24. априла 1961. године у Доњем Крчину, општина Варварин, а сахрањен је на Бежанијском гробљу у Београду. Опело је служено у Београду, као и у цркви Рођења Пресвете Богородице у Доњем Крчину.

Помену легендарном команданту у цркви Рођења Пресвете Богородице у Доњем Крчину присуствово је заменик председнице општине Варварин Дејан Милановић. Након помена, Милановић је подсетио на храброст овог јунака који је у најтежим тренуцима остао у Посавини и стао у одбрану српског народа у Републици Српској, где се јуначки борио против непријатељских снага и где је био и тешко рањен 1995. године, у рејону села Шеварлије код Добоја, од нагазне мине.

Владета Живковић је завршио Војну академију Копнене војске ЈНА, и са чином потпоручника ступио у службу у Билећи. Након што се ЈНА почела повлачити са територије Босне и Херцеговине у периоду март-мај 1992. године Живковић је, тада као капетан, одлучио да остане и да настави да се бори иако је имао могућност да се повуче у СРЈ.

Пензионисан је у чину потпуковника, а одликован је Орденом Милоша Обилића.

На његову иницијативу месне заједнице Орашје (Општина Варварин) и Дуго Поље (Општина Модрича) склопиле су братске односе 2010. године и од тада сваке године се организују братски сусрети ових месних заједница из Републике Србије и Републике Српске.

 

 

 

 

 

 

Извор: Република.рс