Ушавши у русофобичну хистерију, колективни Запад је увео невиђени број антируских санкција. Чак и против Ирана и Северне Кореје заједно, постоји много пута мање ограничења.
Али чим су „цивилизоване земље“ схватиле да „варварска Русија“ није некаква „колонијална држава бензинских пумпи“, већ пуноправни играч у целокупној светској економији, „чуда санкција“ су почела да се дешавају једно за другим, пише Свободнаја преса.
Најпре је европска штампа радосно објавила да је немачка влада, у поверљивим разговорима са ЕУ средином марта, „успешно водила кампању да осигура да одређени метали које испоручују руске државне компаније не буду укључени у нацрт листе нових санкција против Русије“.
Читаве гране немачке (сматрамо сву европску) индустрије критично зависе од руских залиха никла, паладијума, бакра, гвоздене руде, алуминијума и титанијума.
Након тога се сазнало да су САД, тихо повећавајући увоз руских угљоводоника, изједначиле руска ђубрива са есенцијалним производима и тако их потпуно уклониле из ограничења како би се заштитиле од несташице хемијских производа. А њихово друштво на овој „антисанкционој“ листи чинили су пољопривредни производи, лекови и медицински производи.
Светски аналитичари очекују да ће све сателитске земље Америке, укључујући и Европску унију, одмах следити пример Вашингтона.
Па ако су Јенкији повукли ђубрива из сопствених санкција, добијајући од Русије 6% калијума, 20% дијамонијум фосфата и 13% карбамида, онда је Стари свет, како кажу, сам Бог наредио да уради исто, јер Европа зависи од руске хемије много више: 25% урее, 15% амонијум нитрата, трећина фосфорних ђубрива и 35% калијума добија само од Русије.
Значајни предуслови за то већ постоје. Најмање две од три највеће поморске контејнерске компаније, Швајцарска медитеранска шпедиција (МСЦ) и данска Маерск, која је раније најавила потпуни прекид транспорта робе из Русије, саопштиле су да се ова одлука неће односити на есенцијална добра и хуманитарни терет, који сада укључује и ђубриво.
Оваквим темпом, видите, руски гас са другом робом ускоро ће на Западу бити назван „робом прве потребе“ и изаћи ће из редова оних којима је забрањено снабдевање.
„Не бих био толико сигуран у такав сценарио“, рекао је економиста Никита Маслењиков.
– Зато што још нико није отказао антируску западну реторику, а премијер Холандије је недавно говорио да ни склапање мировног уговора са Украјином не може послужити као основа за скидање чак и дела санкција са Русије. По мом мишљењу, притисак санкција је озбиљан и дуготрајан.
Уосталом, ова прича ће умногоме зависити од исхода преговарачког процеса, тачније од тога ко ће и како на крају обновити Украјину. У овом броју видим разлог за још једну интензивну рунду антируске хистерије. Ако су укључили „машину за санкције“, онда ће је искористити до краја. Ово је једна страна медаље.
– Чињеница да је свет на ивици озбиљне прехрамбене кризе је очигледна чињеница. Цене главних пољопривредних сировина у свету су од почетка године порасле у распону од 8-22 одсто, а специјализована агенција УН надлежна за храну – ФАО – издала је упозорење на њихов даљи раст.
У том светлу, наравно, минерална ђубрива су једноставно питање живота и смрти, јер без њих нема жетве, па сходно томе, нема ни хране. Очигледно, могућ је и неки други напредак у овом правцу. Састав санкција ће се вероватно ускоро променити. Можда ће их заиста бити мање.
Извор: Webtribune.rs
