Речни лађари из Румуније реаговали су изненађено, а потом и панично кад су снимили мобилним телефонима дронове како се приближавају у зору.
У почетку су то биле мале тачкице на небу са реском буком мотора.
– Пустиће их овде да експлодирају. Пашће право у луку – виче запањено један од мушкараца са снимка.
Тада је неколико стотина метара даље бљеснула ватрена лопта праћена звуком снажне детонације.
– Хајде људи! Тек је почео рат код Румуније – виче један од лађара.
Украјинска дунавска лука Рени нападнута је у зору 24. јула. Русија је послала 15 дронова Шехид-136 на лучке објекте. Неки су оборени од стране украјинске противваздушне одбране, а други су експлодирали у луци уништавајући складишта и силосе за украјинско жито. Повређено је седам особа.
У нападу је оштећен и румунски теретни брод. Нападнута је и лука Измајил даље низводно, али овај напад за Русе није био успешан.
НАЈНОВИЈИ НИВО ЕСКАЛАЦИЈЕ
Рат Русије против Украјине никада се није толико приближио спољној граници НАТО-а као тог јутра 24. јула. Дунавска лука Рени налази се на тромеђи Украјина-Румунија-Република Молдавија око 120 километара западно од ушћа Дунава у Црно море.
Од порушених објеката у луци Рени има само 200 метара до средине реке где је национална граница Румуније, а тиме и НАТО. Молдавска дунавска лука Ђурђулешти је само пет километара узводно, а румунски град Галат на Дунаву који има 220.000 становника удаљен је десетак километара ваздушном линијом.
Срећа је што дронови Шехид-136, који не спадају у прецизне ракете, нису пали на територију НАТО. Напад на Рену је најновија ескалација руског бомбардовања које је почело пре недељу дана у црноморским лучким градовима Одеси и Николајеву и то првенствено усмереног на инфраструктуру за извоз жита из Украјине. Две руске ракете су већ пролетеле делом румунског ваздушног простора. Фрагменти руске ракете пали су у Молдавији док је једна руска ракета пала и у пољску шуму. Али планирани напад тако близу спољне границе НАТО и на цивилни циљ у области без значајне војне инфраструктуре нови је када је у питању руска агресија.
ДУНАВСКИ ПУТ КАО АЛТЕРНАТИВА
– Владимир Путин жели да искористи сва расположива средства да паралише украјински извоз житарица и да се истовремено освети јер Русија није укинула одређене санкције на пример у банкарском сектору – каже за ДВ политиколог Арманд Госу из Букурешта.
Госу предаје руску и совјетску историју и дипломатију на Универзитету у Букурешту и један је од најбољих стручњака за Русију и постсовјетски простор у Румунији. Украјина је тренутно у великој мери зависна од прихода од продаје житарица и уљарица и до сада је имала три извозне руте. Чак и након почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године највећа количина је извезена преко Црног мора из лука Одеса и Николајев захваљујуц́и споразуму са Русијом који је постигнут уз међународно посредовање и то пре свега Турске. Други део је од почетка рата на светска тржишта стизао копненим путем преко Румуније, Мађарске, Словачке и Пољске. Трећи извозни пут пролази кроз делту Дунава преко украјинских дунавских лука Рени и Измајил, такође преко Црног мора, али дела који припада румунским територијалним водама. Украјина посебно намерава да прошири ту руту.
ПРОБЛЕМ СА КАПАЦИТЕТОМ
Лука малог града Рени на крајњем југозападу Украјине, који има свега 18.000 становника, веома је удаљена и тешко доступна копном, али нуди бољи пут за пловидб јер и већи теретни бродови могу да плове одавде до Црног мора.
До дунавске луке Измајил (70.000 становника), која се налази на северном краку делте Дунава, лакше је доћи копном него до Ренија, али је та лука доступна само малом броју већих теретних бродова. Пројекат продубљивања појединих деоница Дунава споро напредује и годинама је контроверзно питање између Румуније и Украјине.
РАЗОТКРИТИ НАТО
У поређењу са црноморским путем из Одесе и Николајева, само је мањи део украјинског жита могао да се извезе преко лука на Дунаву. Ако се ова чињеница узме у обзир, за Русију је бомбардовање ових лука под знаком питања с обзиром на ризик због близине територије НАТО.
Госу наводи да је напад много више од пуког спречавања извоза житарица.
– Путин жели да покаже да га није брига колико су његови напади близу територије НАТО. Чак и више од тога. Путинов циљ је да осрамоти НАТО и покаже колико је НАТО неодлучан – наводи стручњак.
Румунска јавност је са ужасом и дубоком забринутошћу реаговала на бомбардовање украјинских дунавских лука и то не само зато што се догодило на самој граници. Делта Дунава је подручје где су становници обе стране блиско повезани историјски, језички, културно… У лучком граду Рени више од половине становника су етнички Румуни.
НАТО НЕ ЖЕЛИ ЕСКАЛАЦИЈУ
За разлику од шире јавности званичне реакције у Румунији биле су необично суздржане. Румунски председник Клаус Јоханис је на Твитеру кратко „најоштрије осудио“ руске нападе у близини Румуније, а министарство одбране је само штуро саопштило да нема директних војних претњи националној територији.
НАТО се до сада није ни огласио.
Савет НАТО-Украјина се састаје од почетка таласа руских напада на Одесу и Николајев пре недељу дана, али западни одбрамбени савез није ни осудио ни упозорио Русију због бомбардовања тик уз границу са НАТО.
Госу каже да НАТО жели да „избегне ескалацију по сваку цену“.
– Елите на Западу су сада уморне од рата и више се плаше колапса Русије него пораза у Украјини. Неће бити дугог и замрзнутог сукоба у Украјини само због Русије већ зато што Запад не испоручује довољно оружја. То је цинична игра – закључује Госу.
Извор: Еспресо/Курир.рс/DW/Вечерњи
