Смрт Јевгенија Пригожина у мистериозној авионској несрећи изазвала је шок широм Русије и света.
Као вођа Вагнерове плаћеничке групе и гласни критичар руског војног руководства, Пригожин је постао отелотворење националистичког беса због инвазије на Украјину, оцењује у анализи за магазин Тхе Хилл Максим Скрипченко, председник Трансатлантског центра за дијалог.
Његово драматично смакнуће открива много о јачању притиска унутар ужег круга око руског председника Владимира Путина и путањи режима.
Само два месеца пре своје смрти, Пригожин је предводио неуспелу побуну, марширајући са својим снагама ка предграђу Москве и претећи да ће збацити врх који је надгледао ратне напоре.
Путин је најоштрије осудио овај чин “оружане побуне“, али су му биле потребне недеље да одговори. Када је дошла освета, била је брза и жестока.
Овај инцидент није изолован, већ део обрасца који се појављује у Путиновој Русији. Раније је гнев Кремља био усмерен на либералне опозиционе личности, као у случају дрског убиства Бориса Немцова 2015.
Олигарси који су се усудили да се супротставе Путину или финансирају опозицију били су таргетирани на сличан начин. Ове акције су имале за циљ сузбијање неслагања и консолидацију власти.
Сада је ситуација еволуирала. Путинове недавне акције против генерала, националиста, па чак и чланова његовог тима, откривају нови ниво параноје. Хапшење кључних војних личности и елиминација Пригожина, који се некада сматрао марионетом, показују да Путин сада види претње из сопствених редова.
Пошто су организатори Вагнерове побуне сада елиминисани, Путин шаље језиву поруку. Кремљ ће немилосрдно очистити све неистомишљенике и ривале за власт, ма колико утицајни били.
Пошто се обрачунао са својим преамбициозним шефом плаћеничке паравојне групе, Путин сада прелази на преобликовање служби безбедности и војног руководства по свом укусу. Генерали за које се сматра да су неспособни или нелојални се отпуштају, а приорите је лојалност над компетенцијом код новоименованих.
Авионска несрећа јасно показује да Путин види претње не само од либералне опозиције, већ и од ултранационалиста и личности попут Пригожина који имају подршку у руском друштву. У данашњем Кремљу, улизица је цена преживљавања.
Ова динамика указује и на суморну будућност Путиновог режима и Русије уопште, наводи се даље у тексту. Простор за неслагање ће се само додатно сузити, у неостаљинистички тоталитарни модел који захтева апсолутну оданост.
Уз генерале који сада служе по његовом нахођењу, Путин је уклонио последњу потенцијалну проверу катастрофалних стратегија на бојном пољу. Обнова руске похабане војске пашће на команданте изабране због верности, а не по заслугама.
Биће жртвовано хиљаде нових регрута да би се искупиле Путинове фантазије о освајању.
На домаћем плану, елиминација Пригожина оставља националистичке страсти да кључају без излаза. Скрипченко наводи да треба очекивати још репресије док Кремљ покушава да обузда овај бес због неуспеле украјинске авантуре.
Сви преостали ривали или критичари међу елитом биће подстакнути да држе погнуте главе, улазећи у духовну емиграцију која подсећа на совјетску еру.
Оних неколико саветника који су још дозвољени у Путиновом светилишту такмичиће се у традиционалном исказивању лојалности, неспособни да говоре тешке истине. У таквој ехо комори, критичке перспективе нестају.
Али, закључује се у тексту, који је пренео лист Данас, иронија је у томе што ће Путиново све веће ослањање на принуду и чистке само убрзати пад Русије.
Извор: Данас
