Србија

МЕТЕОРОЛОГ ЧУБРИЛО ОБЈАВИО ПРОГНОЗУ ЗА ЦЕЛУ ЗИМУ: Стиже киша, снег, мраз и дебео минус, биће и Баба Марте

Метеоролог Марко Чубрило објавио је сезонску прогнозу за зиму ове године и према његовим речима стиже нам промена каквој се неки од нас нису надали!

– Ове зиме прогноза за сада упућује да би у току новембра и већег дела децембра јаче хладноће не би требало очекивати. Тек крајем децембра и почетком јануара пред нама ће бити хладније време, а у фебруару се очекује изразито хладан ваздух – говори Чубрило.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како каже, према овој прелиминарној прогнози зима која нам предстоји би у односу на прошлогодишњу могла да буде сасвим другачија када су падавине у питању – биће их више!

– Зима 2023/24 би требала да буде знатно богатија падавинама у односу на неколико протеклих. Најхладнији део зиме би требао уследити од краја децембра до треће недеље јануара, а затим после топлијег периода према крају јануара ново захлађење је могуће од почетка до треће декаде фебруара. Количина снежног покривача би на планинама могла бити изнад просека, док би се у низијама кретала око или мало испод просека – говори он.

Чубрило додаје да постоји око 45 одсто вероватноће за појаву наглог загревања поларног вортекса у јануару што би условило његово распадање у фебруару уз врло ниске температуре.

– Ипак, вероватноћа је око 30 одсто да ће зима целокупно посматрано бити блага уз претежно западне и југозападне ветрова – осврнуо се он.

Он каже да ће према подацима Европског центра за средњорочне временске прогнозе који је један од најпоузданијих прогностичких система децембарски почетка зиме у Србији имати мање падавина у односу на просек. Према овом моделу температура ће се кретати око просечних 4.3 степена Целзијуса.

Три недеље јануара ће бити најхладније

– Почетак зиме вероватно ће бити без раног налета хладноће. Док би почетак озбиљне зиме требао уследити у негде око треће декаде децембра. Најхладнији период вероватно ће бити од краја децембра па до око треће недеље јануара – напомиње Чубрило.

Додаје да оваква позитивна аномалија ваздушног притиска над Атлантиком би вероватно била последица јаког антициклона који се очекује почетком месеца.

– Тада би и код нас уследило прво јаче захлађење и поновног грађења антициклона у сличном положају крајем месеца док би средина месеца била релативно топла уз утицај антициклона са југоистока Европе – каже Чубрило.

Он објашњава да би оваква синоптика вероватно донела децембар са падавинама изнад просека, али би снег био знатно чешћи у пределима преко 800 метара надморске висине.

– У том периоду краја децембра би требало да буде и први налет ниских зимских температура од -10 и – 15 степени. Ипак, ми не можемо са сигурношћу да знамо тачне температуре – каже за „Блиц“ Чубрило.

Снег изнад просека на планинама у јануару

– Појава најјачих мразева је највероватније у првих две недеље јануара. Планине би могле имати акумулације снега изнад просека, док би низије могле имати акумулације око просека. Дефицит снега у низијама почетком зиме,а могућ суфицит у њеном другом делу – наводи он.

Када је у питању јануар јачаће утицај антициклона на северозападу Европе.

– Пред сам крај месеца би могао поново донети заокрет ка хладнијем времену, али то није могуће поуздано тврдити. Најјаче мразеве би требало очекивати у првих десетак дана јануара и на кратко око половине месеца. Са оваквом поставком ваздушног притиска јануара 2024 би био знатно хладнији у односу на децембар уз доминантне северне ветрове и чешћу појаву снега, посебно према истоку региона – објашњава Чубрило.

Јаки мразеви у фебруару, биће и Баба Марте

Чубрило наводи да ће се током фебруара 2024. године највероватније задржати антициклон на крајњем северозападу и североистоку Европе. Што, каже он, значи да ће и током фебруара бити јаких мразева као у јануару.

– Пространо поље ниског ваздушног притиска простираће се преко западне, средишње и већег дела југоисточне Европе. Оваква синоптика би највероватније донела још један месец где би количина падавина била изнад просека али вероватно без дуготрајног хладног периода те би снега у низијама вероватно било у краћим налетима уз јача, пролазна, захлађења, док би планине региона могле имати врло обилне снежне падавине – каже он.

Додаје да ће овакви услови погодовати развијању снажног блокирајућег, антициклона. Истиче да би то вероватно био тропосфери одговор на процес наглог загревања стратосфере који се наговештава током јануара.

– Тренутно није могуће проценити количину хладног ваздуха који би се при оваквој синоптици спустила ка нама али обзиром на степен снаге симулиране блокаде то би могла бити већа количина те би фебруар нашем региону осим врло ниских температура донео и честе снежне падавине – указао је Чубрило, и додао да је могуће продужење хладног тренда времена на већи део марта.

Он је закључио објаснивши да свака дугорочна прогноза превазилази десет дана, те да је због тога склона значајним изменама.

– Сезонске прогнозе су чисто оријентационог типа и подложне су значајним одступањима од очекиваног тренда. За њихову контролу прецизности потребно је пратити краће двонедељне и месечне прогнозе – подвукао је он.

Очекиване опште одлике зиме које је пред нама
Зима знатно богатија падавинама од неколико протеклих
Необична комбинација глобалних индекса (телеконекција) може условити велику непоузданост од дугорочној прогнози
Почетак зиме вероватно без раног налета хладноће. Док би почетак озбиљне зиме требао уследити у негде око треће декаде децембра
Најхладнији период вероватно од краја децембра па до око треће недеље јануара.
Повећање вероватноћа наглог загревања стратосфере у другом делу зиме, посебно крајем јануара
Последица тога би могао бити јачи налет хладноће у фебруару.
Могуће продужење хладног тренда времена већи део марта
Појава најјачих мразева је највероватније у првих две недеље јануара и средином фебруара.
Планине би могле имати акумулације снега изнад просека, док би низије могле имати акумулације око просека.
Дефицит снега у низијама почетком зиме,а могућ суфицит у њеном другом делу.

Извор: Блиц

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ