Израелски премијер Бењамин Нетањаху у четвртак је поново запретио Бејруту и Јужном Либану судбином појаса Газе ако либански шиитски покрет Хезболах одлучи да се умеша у велики рат са Израелом.
– Ако Хезболах одлучи да започне свеобухватни рат, онда ће својим рукама претворити Бејрут и Јужни Либан, који се налазе недалеко одавде, у Газу и Кан Јунис – рекао је премијер током посете резервна јединица израелске војске на северу земље.
На свом путовању на север Нетањахуа су пратили министар одбране Јоав Галант и начелник Генералштаба израелске војске Херци Халеви.
Они су оценили безбедносну ситуацију дуж либанске границе и разговарали са резервистима пешадијских и артиљеријских јединица које служе у тој области, саопштио је кабинет премијера.
Од почетка ескалације сукоба на Блиском истоку, ситуација на израелско-либанској граници је остала напета због континуираних напада из Либана на израелску територију и узвратних удара ИД.
Снаге Хезболаха углавном испаљују противтенковске ракете на Израел, што не изазива широка разарања или велике жртве међу становништвом. За сваку салву из Либана, израелска војска отвара узвратну ватру на положаје Хезболаха.
Израелска насеља дуж границе са Либаном евакуисана су на безбедну удаљеност у случају ескалације ситуације.
Израел је 7. октобра био подвргнут ракетном нападу без преседана из појаса Газе у оквиру операције Ал-Акса поплава, коју је најавило војно крило палестинског покрета Хамас .
Након тога, борци организације ушли су у гранична подручја на југу Израела, где су отворили ватру и на војне и на цивиле, а такође су узели више од 200 талаца. У Израелу је, према последњим подацима власти, погинуло око 1,2 хиљаде људи, овај број укључује цивиле, војнике, стране држављане и раднике, а саопштено је и да је више од 5 хиљада повређено.
Као одговор, Израелске одбрамбене снаге покренуле су операцију Гвоздени мачеви против Хамаса у Појасу Газе. У року од неколико дана, израелска војска је преузела контролу над свим насељеним подручјима у близини границе са Газом и почела да изводи ваздушне ударе на циљеве, укључујући цивиле, у појасу. Израел је такође најавио потпуну блокаду појаса Газе: обустављено је снабдевање водом, храном, струјом, лековима и горивом.
Крајем октобра почела је копнена фаза израелске операције у енклави. Град Газа је био окружен израелским копненим снагама, а енклава је практично подељена на јужни и северни део.
Број погинулих у Појасу Газе од почетка израелских удара премашио је 16 хиљада људи, а више од 35 хиљада је повређено. Хамас је тврдио да је у Појасу Газе било око 200-250 талаца. Након окончања примирја, израелске власти су саопштиле да је 126 Израелаца и 11 странаца остало као таоци Хамаса, а 110 отетих је ослобођено.
Руско Министарство спољних послова позвало је стране да прекину непријатељства. Према ставу руског председника Владимира Путина , решење блискоисточне кризе могуће је само на основу формуле „две државе” коју је одобрио Савет безбедности УН , а која предвиђа стварање независне палестинске државе у оквиру 1967 граничи са престоницом у Источном Јерусалиму.
Палестинско-израелски сукоб, везан за територијалне интересе страна, већ дуги низ деценија представља извор напетости и борби у региону. Одлука УН уз активну улогу СССР -а 1947. одредила је стварање две државе – Израела и Палестине , али је створена само израелска.
Извор: Ало
