Последњих шест месеци Израел је наставио да испаљује муницију са белим фосфором у јужни Либан.
Као отровни гас који је штетан за очи и плућа и може да узрокује тешке опекотине, строго је регулисан међународним законима.
Израелска војска каже да је недавна употреба овог контроверзног оружја против наоружаних милитантних група у Гази и Либану законита.
Међутим, групе за заштиту људских права тврде да се то мора истражити као могући ратни злочин.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Американци су рекли да ће истражити разлоге због којих израелска војска користи бели фосфор у Гази и у Либану.
Да ли употребом такве муницију у близина цивила израелске снаге крше закон, или делују у оквиру њихових права која се односе на доба рата?
BREAKING: Israel is dropping white phosphorus bombs on residential areas in South Lebanon, in the middle of the night. Again.
This is terrorism. pic.twitter.com/CoIx5DHBrY
— sarah (@sahouraxo) April 17, 2024
„Путује као бела магла. Али када удари о земљу, претвара се у прах“.
Али Ахмед Абу Самра, 48-годишњи пољопривредник из јужног Либана, каже да се 19. октобра 2023. године нашао у густом облаку белог дима.
„Кажу да има мирис белог лука, али је много горе од тога.
„Смрад је био неподношљив. Гори од канализације“.
Муниција са белим фосфором, који досеже температуру од 815 степени Целзијуса, веома је запаљива и изузетно отровна.
„Из очију нам је цурила вода“, каже Али из села Дајре.
„Да нисмо покрили уста и нос мокрим крпама, можда данас не бисмо били живи“.
Од почетка рата у Гази, насиље се проширило и дуж израелско-либанске границе, што је узроковало жртве на обе стране и расељавање хиљада људи.
Хезболах, који је уско повезан са Ираном и савезник је Хамаса, једна је од најбоље наоружаних недржавних снага на свету.
На скоро свакодневне ракетне и нападе беспилотним летелицама Хезболаха, израелска војска одговара ваздушним ударима и тешком артиљеријом, а користи и бели фосфор.
Када се бели фосфор ослободи из чауре, реагује са кисеоником и ствара густу димну завесу.
Тиме се обезбеђује скоро моментални заклон јединицама на земљи, јер се омета видљивост непријатељској страни.
То је веома делотворна и законита војна тактика у одређеним околностима.
Међутим, према међународном праву, све стране су обавезне да заштите цивиле током оружаних сукоба.
Када је бели фосфор коришћен у рату?
Бели фосфор је користила већина моћних војски у прошлом веку. Совјетски Савез га је интензивно користио током Другог светског рата, наводи америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА).
Сједињене Државе су признале да су га користиле у Ираку 2004. године, а затим поново у Сирији и Ираку против Исламске државе (ИСИС) 2017. године.
Израел је такође пријавио употребу ове хемикалије током офанзиве у Гази 2008-2009. године.
Али након што су Уједињене нације (УН) изјавиле да израелска војска „системски не мари за последице“, израелска војска је 2013. године рекла да ће хемикалија „ускоро бити избачена из активне употребе“.
Борци Хезболаха су познати по томе што се крећу у малим групама, од двоје до четворо људи.
Користећи шуму за заклон, они често испаљују пројектиле и ракете према израелској војсци на другој страни границе.
Један од начина да их Израелци ометају у нишањењу је да их заспу димом.
Неколико дана пре напада на село Дајру, између 10. и 19. октобра, Али каже да у том подручју није било наоружаних група.
„Да је Хезболах био тамо, људи би им рекли да оду јер не желе да умру“, каже Али.
„Тамо није било бораца Хезболаха“.
ББЦ није могао независно да потврди да ли је неколико дана пре напада на Дајру било која оружана група била присутна на том подручју.
Борци Хезболаха су познати по томе што се крећу у малим групама, од двоје до четворо људи.
Користећи шуму за заклон, они често испаљују пројектиле и ракете према израелској војсци на другој страни границе.
Један од начина да их Израелци ометају у нишањењу је да их заспу димом.
Неколико дана пре напада на село Дајру, између 10. и 19. октобра, Али каже да у том подручју није било наоружаних група.
„Да је Хезболах био тамо, људи би им рекли да оду јер не желе да умру“, каже Али.
„Тамо није било бораца Хезболаха“.
ББЦ није могао независно да потврди да ли је неколико дана пре напада на Дајру било која оружана група била присутна на том подручју.
Када смо три месеца касније отишли да упознамо Ибрахима, очи су му још биле црвене.
Имао је осип на рукама и стопалима и кожа му се љуштила.
Каже да су му лекари рекли да је узрок бели фосфор.
„Од 1970-их проживљавамо ратове“, каже Ибрахим.
„Али ништа слично овоме. Експлозије су врло близу наших домова“.
Ибрахим каже да је граната пала шест метара од његовог аутомобила док је покушавао да побегне.
Изнад главе су му летели дронови израелске војске, каже он.
„Могли су да нас виде“, додаје Ибрахим.
„Пуцали су безобзирно“.
Амнести интернашенел, светска организација за заштиту људских права, каже да напад на село Дајру „мора да се истражи као могући ратни злочин јер се радило о неселективном нападу у коме је повређено најмање девет цивила и оштећени су цивилни објекти, због чега је био противправан“.
У одговору на изјаве сведока да се бели фосфор користио „без марења за последице“ и у насељеним местима, израелска војска је ББЦ-ју доставила саопштење:
„Директиве израелске војске налажу да се димне завесе које садрже бели фосфор не користе у густо насељеним подручјима, осим у одређеним изузетним околностима.
„Ово су оперативне директиве које су поверљиве и не могу да буду откривене“.
„Опкољени смо“: Како изгледа чување најопасније блискоисточне границе
Одмах после напада на Алијево село, на интернету су почеле да се појављују информације.
У почетку је израелска војска негирала да је користила муницију са белим фосфором.
Али касније је променила изјаву и признала да јесте, али „у оквиру међународних закона“.
Провером свих расположивих доказа, ББЦ је могао независно да потврди да је у последњих шест месеци бели фосфор коришћен над Дајром, као и три друга погранична села.
У Фар Кили, селу у јужном Либану, ББЦ је узео део гранате која је пала између две цивилне куће и дао га на хемијску анализу.
Анализу је урадио уважени професор хемије.
Замолио је да му се име не наводи због безбедносних разлога.
Професор носи гас маску и сву заштитну опрему док испитује неколико тамних лепљивих грудвица на унутрашњој страни металног фрагмента гранате.
„Ово је део гранате из хаубице калибра 155 милиметара.
„Ознака M825A1 значи да је у питању фосфорна муниција.
„Произведена је у Америци“, каже он.
Примиче упаљач лепљивим грудвицама које су одмах плануле.
„Замислите да покушавате да уклоните овај материјал са ваше одеће док гори и лепи се за вашу кожу“.
Чак и после 30 дана, остаци белог фосфора могу да се запале, додаје он.
Први који је стигао на место удара, Халид Крејтем, оптужује Израел да намерно користи бели фосфор да отера људе из пограничних области.
„Имали смо леп живот на селу“, каже он.
„Почели су намерно да бомбардују шумовита подручја фосфором како би спалили стабла маслине и воћњаке авокада“.
На Халидове тврдње, израелска војска одговара:
„У потпуности одбацујемо било какве тврдње да се гранате које стварају димну завесу користе да би се цивили у Либану удаљили од границе“.
Да ли је Израел прекршио закон?
Бели фосфор није дефинисан као хемијско оружје, а чак је споран и израз запаљиво оружје.
Према Конвенцији УН-а о одређеном конвенционалном оружју (ЦЦВ), постоје ограничења за оружје које је првенствено направљено да узрокује пожар или спаљује људе.
Међутим, већина држава, међу којима је и Израел, је сагласна да ако се бели фосфор користи првенствено за стварање димних завеса, а не пожара (чак и ако се случајно догоде), онда није примењив закон о запаљивом оружју.
Међутим, Хјуман рајтс воч (ХРВ), међународна невладина организација која се бави људским правима, има другачије мишљење.
Кажу да има много „рупа“ у Конвенцији.
„У Конвенција [ЦЦВ] заиста има рупа, посебно у вези са дефиницијом запаљивог оружја“, каже истраживач ХРВ-а Рамзи Каис.
„Али према међународном хуманитарном праву, све стране у сукобу морају да предузму све могуће мере предострожности да би се избегла повреда цивила.
„Нарочито када се користи муниција са белим фосфором“.
Један од проблема за утврђивање да ли је Израел прекршио међународно хуманитарно право представља „сукоб доказа“, сматра професор Бил Бутби, независни адвокат и војни стручњак.
„Израелци кажу да је њихова сврха била да направе димну завесу“, каже професор Бутби.
„Мештани села кажу да није било потребе за стварањем димне завесе јер у том подручју није било екстремиста.
„Да ли је то заиста био разлог за употребу белог фосфора?
„Ако бисмо знали одговор на то питање, знали бисмо шта је било у главама оних који су одлучивали о нападу“.
„Сразмерност“ је такође кључно питање, каже професор Бутби.
„То значи да било каква проузрокована штета није несразмерна у односу на очекиване војне резултате.
„Говоримо о томе да је неопходно утврдити да је очекивана повреда цивила и штета нанета цивилним објектима била несразмерна у односу на конкретне и директне војне резултате које се очекивали да остваре пре напада“.
А то опет, каже професор Бутби, зависи од одговора на то шта је било у главама оних који одлучују о нападу.
На питање шта је била њихова мета у Дајри, израелска војска је за ББЦ одговорила: „Ово су оперативне директиве које су поверљиве и не могу да буду откривене“.
Извор: ББЦ
