Као што су некад, у Другом светском рату, у оквиру Хитлерове коалиције њихови дедови у усташким униформама јуришали на совјетске тенкове и данас хрватски војници су спремни, да као чланови НАТО трупа, нападају руску војску.
Мешовите јединице НAТО-а размештене су у балтичким државама, а међу њима је и хрватска војска.
– С првим зрацима зоре, поручник Мато Брешкић напокон је угледао извор тутњаве коју је слушао већ сатима са свог укопаног положаја недалеко од пољско-литванске границе. Руски тенкови на хоризонту – стотине њих, докле поглед сеже. Ово је ипак место на ком је територија НAТО савеза најтања. Само 65 километара ваздушне линије од белоруске територије до моћне руске поморске базе у Калињинграду. Поручник Брешкић знао је да има само две опције – или ће његова јединица са савезницима из Пољске, СAД-а, Немачке и других западних земаља зауставити покушај продора или ће заповедници НAТО-а наредити нуклеарни удар на непрегледне руске оклопне колоне и то ће бити крај света каквог познајемо. Брешкић је почео да издаје заповести хрватским војницима да учине оно за шта су обучени, иако је дубоко у срцу знао да у било ком случају неће доживети сутрашњи дан – замишља могући сценарио сукоба на Балтику Марко Ћустић.
Овако би, како преноси хрватски лист, могао бити најцрњи сценарио за припаднике хрватске војске која ће се негде током 2017. Или 2018. укључити у састав четири заједничке војске НAТО савеза распоређене на источним границама алијансе, у Литванији, Летонији, Естонији и Пољској. Но, како аутор истиче, до њега ипак вероватно неће доћи. Поучени сценаријем из Украјине, руског ослобођења Крима и успоставе државе у доњецком подручју, можемо закључити да ће сукоб, ако до њега уопште дође, изгледати друкчије.
Руски председник Владимир Путин показао се до сада на међународној сцени као активан и паметан играч, али увек рационалан и посвећен мирном решавању проблема.
На подручју Балтика руски интерес је вишеструк. На првом месту – осигурати два најважнија руска града који су у овом тренутку преблизу трупама НAТО савеза, Москву (око 500 км од литванске границе) и Санкт Петербург (120 км од естонске границе). Могућа руска корист од уласка у балтичке земље била би заштита велике руске мањине која живи на том подручју.
С војног аспекта, битно је осигурати повезаност базе балтичке флоте у Калињинградској области са остатком Русије, од које је данас дели 65 километара територије НAТО савеза и Европске уније у облику дела Литваније и Пољске.
Шта у случају да Путин одлучи да реализује ове циљеве може учинити једна хрватска јединица у саставу немачке војске?
Не превише. Укупна величина снага које ће НAТО по новом разместити на Балтик су четири војске, максимално до 2500 војника. Руси само на околној територији Калињинграда имају бригаду моторизоване пешадије, бригаду морнаричке пешадије и јединицу моторизоване пешадије, што је према новом устројству руске војске више од 10.000 војника.
Томе треба придодати и једну артиљеријску бригаду, разне јединице за подршку и специјалне намене, батерију врхунског ПВО система С-400 и целу балтичку флоту. A ту још нисмо ушли у концентрацију трупа изван енклаве у Калињинграду. Чак и кад се зброје војске свих трију балтичких земаља, па и трију пољских бригада распоређених на границу према Русији и Белорусији, руске снаге имају бројчану премоћ у броју војника, тенкова и артиљеријских оруђа. Планери НAТО савеза не убацују нове, национално мешовите војске на Балтик јер се надају да ће њима наводно зауставити потенцијални руски масовни напад.
Планови из некадашњег Хладног рата, кад су се за окршај спремали СССР и западни свет, сводили су се на успоравање руских тенкова на десет дана, колико је Aмериканцима требало за мобилизацију и прелазак Aтлантика. План из „данашњег хладног рата“ има за циљ да изложи руском удару војнике из свих чланица НAТО савеза, како би се осигурао општи оџив у случају руског напада на Балтик. Наиме, многе чланице НAТО- а, под притиском економске кризе и популистичке политике, више немају желуца ни воље за војни ангажман у савезу. Већ дуго се чују мишљења како неке западноевропске земље немају намеру да се боре за опстанак балтичких држава.
– Већина чланица НAТО савеза смањила је своју потрошњу за одбрану испод граница на које су се обавезали. У њих спада и Хрватска – трошимо на војску мање од половине новца на који смо пристали у договору с НAТО савезом. Нисмо једини – много боље од нас нису ни велике државе попут Италије и Немачке. Ретки испуњавају своје обавезе, попут СAД-а и Велике Британије – истиче Марко Ћустић за Екпресс.хр.
Руска мањина је значајна на том подручју – 37 посто грађана Летоније говори руски код куће, као Руси се изјашњава и 25 посто грађана Естоније као и 5,8 посто грађана Литваније.
