Познати хрватски глумац Раде Шербеџија обратио се писмом Министарству бранитеља у Хрватској, демантујући тиме натписе појединих медија да је на Београдском сајму књига изјавио следећу реченицу: „Није случајно да су ти највећи ратници, такозвани хероји који су завршили у Хагу, заправо криминалци“.
Шербеџија се због ове изјаве, коју како сам тврди није изјавио, нашао „разапет“ од стране појединих хрватских медија, али и бранитеља.
„Министарство хрватских бранитеља има обавезу да чува вредности и тековине праведног, легитимног, обрамбеног и ослободитељског Домовинског рата на понос хрватских бранитеља, ратних страдалника и свих грађана Републике Хрватске“, наводи се између осталог у саопштењу хрватских бранитеља.
Шербеџија је зато одлучио да се обрати хрватској јавности писмом, које пренооси „Вечерњи лист“.
„Поводом јавног обраћања вашег Министарства медијима Хрватске о мојим наведеним изјавама на прес конференцији сајма књига у Београду а које сте објавили на основу нетачних и произвољних тумачења онога што сам ја тамо говорио, дозволите да вам се овим путем јавно обратим.
Већ вам је мој адвокат Чедо Продановић упутио два писма и приложио транскрипт и аудио снимак с прес конференције у Београду с циљем да се демантују нетачни и лажни наводи онога што сам тамо наводно рекао. Успркос тим приложеним документима, који потпуно демантују моје наводне изјаве на основу којих сте ме неправедно оптужили, ви до данас нисте нити моме адвокату а нити хрватској јавности објавили да сте располагали нетачним наводима онога што сам говорио на тој прес конференцији.
Ваша исхитрена и опасна објава о мојим наводним изјавама која је преузета из жуте штампе једне стране државе изазвала је праву лавину огорчења у хрватским медијима и ви сте ме ставили у крајње неугодну и опасну ситуацију у којој се морам оправдавати за нешто што нисам никада мислио, рекао, нити учинио.
1975. године Мирослав Крлежа дошао је у театар ИТД да види моју монодраму ‘Мој обрачун с њима’, коју сам направио и саставио од његових песама, прозног дела „Излет у Русију“ и политичких есеја, у којима се обрачунавао с комплексним односима на Балкану говорећи о људској глупости као свемирској сили над нама и о погашеним светлима у балканским крчмама из којих нас вечно вребају мракови, примитивизам и крвопролића. Након представе седео је у мојој гардероби и дуго ћутао. Вероватно је, схватајући што је то мене, тада младог глумца, толико узнемиравало у тој нашој стварности. Затим ми је рекао реченицу које се увиек сјетим када се нађем на нишану неких озлојађених и ратоборних људи:
‘Свираш ти на виолини, мали мој, али запамти – твој живот ће бити борба с дивљим зверима!’
Нисам тада схватао пророчку дубину његових речи. Али ми се сада, када се ближим годинама које је Крлежа у то време имао, враћају те његове речи упозорења а и ћутња у којој је провео задњих двадесет година. У животу сам изабрао пут уметности али се неминовно на овим нашим просторима мешала политика у мој живот. Био сам један од оних уметника који је увек изражавао своје мишљење, ставове и реаговао на разне неправде и проблеме с којима се носило друштво у којем сам живео.
1971. године у Хрватском народном казалишту одржао сам говор у којем сам бранио Мику Трипала и напао бирократски бољшевички партијски систем СК Хрватске. Због тога сам годинама имао озбиљних проблема с политичким властима у Хрватској. Као младог човека интригирала су ме питања Голог отока и Информбироа, партијског једноумља, једнопартијски систем, протекције, везе, неправде.
Деведесетих година када је почело звецкање оружјем и разбуктали се национализми који су очигледно водили у крвополиће, дигао сам свој глас. На бројним мировним концертима, трибинама, скуповима и акцијама, често сам био са само шачицама људи који су покушавали спречити ужас који је долазио. И управо због таквог мог миротворног ангажмана постао сам трн у оку свим острашћеним националистима и ратним хушкачима, и кренула је тешка медијска кампања против мене, с измишљеним причама, изјавама и тобожњим мојим ставовима.
Све је кулминирало када сам на мировном скупу у Сарајеву, где сам се затекао због промоције мога и Монтеновог албума, упутио поруку свету и Уједињеним нацијама да хитно шаљу своје мировне снаге и да спријече рат који ће иначе овдје почети. У извештају загребачког ТВ Дневника пуштена је видео снимка без мог говора али је спикер рекао да је то изгледа задњи покушај Шербеџије да спашава Југославију. Београдски ТВ Дневник је цинично пренео да је изгледа Шербеџија одабрао страну… муслиманску.
То је само један пример како се медијима манипулисало и како је глас разума био узалудан. Резултирало је тиме да сам постао дежурни кривац и непријатељ и једног и другог народа. У Загребу претње, у Београду претње и пуцање из пиштоља. Постао сам, као и мој стари Крлежа, двоструки издајник. У Београду продана душа и смеће с југословнеског ђубришта, како ме је титулирала Мира Марковић, а у Загребу Милошевићевац и четник.
А ја сам био и остао син хрватског партизана. Моја мисија мирења и спречавања рата постала је бесмислена, а како је моје лице било и сувише препознатљиво и многе људе провоцирало, постало ми је немогуће живјети у мојој земљи и отишао сам. Услиједиле су године рата и страдања хиљада људи. Наравно да поштујем свакога ко је бранио свој дом, све истинске хероје и све страдалнике. Таквих је много и цена рата је застрашујућа.
Медијске сплетке и игре око мога имена су се и после рата настављале, а неке се готово плански понављају, обично пре неких избора или политичких скандала, па се у недоглед понављају лажи, на пример о томе да сам у зиму 1991. снимао филм у разрушеном Вуковару. И узалуд мој демантиј свих ових година. Па ево и сада се опет прича понавља. Ја уистину у своме интервјуу на Београдском сајму књига нисам ни једном речју споменуо Домовински рат, хрватске бранитеље, хрватске генерале нити Хаг. Од бројних медија који су били присутни само је неколицина жуте штампе искривила моје речи. На основу тога Министарство бранитеља је несмотрено и без провере аутентичности послало саопштење јавности у којем ме се дефамира.
На писање портала и жуте штампе већ дуго не реагујем. Али сматрам да је ово неодговоран поступак једне државне институције. Ја читав свој живот у тешким временима у којима смо живели и кроз која још увек пролазимо желим спајати људе и надам се да ћемо једнога дана изаћи из кругова насиља и страдања у која нас је наша историја утопила. То неке иритира али уверен сам да Хрватска иде према грађењу једног слободног и демократског друштва у којем ће неке нове генерације сретније расти.
Што се мене тиче, успркос свему, изградио сам неколико каријера с којима сам задовољан, стекао пријатеље на које сам поносан, а публика која ме је кроз све ове године пратила зна да нема потребе да Министарство бранитеља икога брани од мене. И уместо да се Министарство обрачунава са мном, корисније би било да све своје капацитете усмери на бројне проблеме бранитеља и хрватског народа. И да сви заједно градимо овде један бољи и сретнији живот.“
Извор:Агенције
