Толико је огорчености међу онима који од 20. јануара неће поново владати Америком, да су без сумње неки спремни на било шта.
Све је више оних који се ругају Обаминој Нобеловој награди за мир, сматрајући да је то уствари награда за рат.
Ово је претеривање. Он свакако јесте проузроковао ратове у Либији, Сирији а можда чак и Јемену, али је ипак одбио да се препусти под притиском дела своје владе и савезника попут Оланда из Француске који су хтели да бомбардују Сирију без мандата Уједињених Нација у августу 2013. године као резултат хемијског напада на Гуту, предграђе Дамаска.
Да је то учинио, Русија би се осветила, и није познато до које мере би то ескалирало. Може се претпоставити да је знао пре свих других да су ти напади провокација намењена изазивању Асада, а не дело самог Асада. Сличан случај је био и са споразумом са Ираном из јула 2015. који иде на његов рачун, као и настављање односа са Кубом.
Са друге стране, крај његовог мандата је мање инспиритиван. Одлука о избацивању 35 руских дипломата, наводно као осветничка мера против Русије због њиховог наводног мешања у председничке изборе САД-а је просто невероватна.
Да ово све заиста јесте истина, није уобичајено за рат из сенке, који се увек започиње између великих сила, да се и јавно прикаже. У овој игри се губитник не изјашњава, нарочито зато што Американци немају право икога да уче о моралу. На ову главну жалбу су придодате још неке прилично збуњујуће- злостављање америчких дипломата стационираних у Москви, покушај да се оштети систем електричне регулације у Вермонту, што су навели као жртву вируса руског порекла.
Заиста, Обама прави жртву од себе. Не само да то одаје утисак лошег губитника, већ Обама на тај начин угрожава и мир. Остале три недеље његовог мандата би биле довољне да се повуче окидач даљих ескалација, јер велике институције стоје иза њега- Стејт Департмент, Пентагон и ЦИА, на челу којих су они који желе рат са Русијом.
Разочарење које је избор Доналда Трампа за председника донело овим људима, додато је њиховој фрустрацији због победе сиријске војске, коју је подржала Русија у Алепу над џихадистима које је подржао НАТО. Зато можда постоји и прави разлог за агресиван крај овог мандата- огромно разочарење оних сила које је Хилари Клинтон заступала у својој кампањи, тако да је чак и француски амбасадор када је боравио у Вашингтону прогласио америчке изборе као „крај света.“
Крај Америке, неоконзерватистичке идеологије у којој се Американци осећају да имају право да пресрећу свакога на планети, изигравајући глобалног полицајца, под изговором владавине општег добра, а уствари проузрокујући већ познату штету, где је Путин испао мудрији тако што није реаговао на ове провокације у задњи час.
Објава на друштвеној мрежи Тwиттер постављена 9. новембра од стране француског амбасадора у САД-у је гласила: „Након Брегзита и ових избора све је могуће. Свет се урушава пред нашим очима. Вртоглавица.“
Извор: Wебтрибуне.рс
