После Великог рата отишао је у планину. Стајао је наг испод воде леденог водопада и песницама разбијао камење, 12 сати дневно, сваког дана, 3 године, без дана одмора. Кад је сишао назад у цивилизацију, више му није било равног…
“Тог јутра седео сам са мојим пријатељима, камиказе пилотима. Доручковали смо, а увече су њихова места за столом била празна.” У ове две реченице крије се мотивација иза остварења једне од најневероватнијих судбина у људском роду.
Уништен болом због губитка свега што му је ишта значило у животу, после Великог рата, млади мајстор каратеа упутио се на планину Јинобу у префектури Јаманаши, у Јапану. Тамо је саградио колибу у којој је провео наредне три године. Сваког дана је 12 сати дневно, без прекида, стајао наг испод воде леденог водопада и песницама разбијао моћно планинско камење. Кад је сишао назад у цивилизацију, више није било људи који су могли да му се супротставе.
Ово је прича о Масу Ојами, оснивачу кјокушинкаи каратеа, вероватно најјачем каратисти у историји, људском бићу које је своје тело тренингом довело до крајњих граница, дарујући му способности за које су причали да су божанске. Мас Ојама је разбијао стене голим рукама. Убијао је бикове једним ударцем песнице. Шаком је половио флаше на два дела, тако да се доњи део не помери.
Нико на свету није хтео да му буде противник.
Велики мајстор је рођен у Кореји, као Чои Јеонг-еуи, 27. јула 1923. године. Као седмогодишњак, одселио се у Кину, у Манџурију. Тамо је почео да вежба кунг фу, са девет година. После окупације Манџурије, преселио се у Јапан, где је узео јапанско име Масутатсу Ојама.
Уписао се у школу за пилоте, у којој је провео рат. Као 22-годишњак дочекао је атомску бомбу, капитулацију, и смрт свих својих другова пилота. “Тог јутра седео сам са мојим пријатељима, камиказе пилотима. Доручковали смо, а увече су њихова места за столом била празна”, говорио је о том периоду.
Млади Ојама је отишао у Шотокан вежбаоницу, где је тренирао сам и постао мајстор ове форме каратеа. Искористио је ово знање да би се “светио” америчким војницима, од којих је Јапан врвео.
“Тукао сам их где год сам стигао, кад год сам стигао, све док полицијске станице нису биле облепљене мојим потерницама”, рекао је касније Ојама.
У овом тренутку, Мас је одлучио да оде на планину, где је три године тренирао вероватно како ниједно људско биће пре њега није тренирало. Усамљеност и нељудски услови вежбања бацали су Ојаму у очај. Хтео је неколико пута да све прекине. Питао је пријатеља шта да ради, а овај му је рекао да обрије једну обрву, јер такав није могао да се појави међу људима. Ојама га је послушао. На планини је читао само једну књигу, изнова и изнова: “Пет прстенова ватре” Мијамота Мусашија.
Почетком 1953. оснива сопствену вежбаоницу. Често путује по Јапану, демонстрирајући силу коју је скупио у планини. На представама често убија одрасле бикове, једним ударцем песнице у главу. Због овога је назван “Божја рука”. Остварио је сан свих јапанских ратника у историји – Иккен Хиссатсу – “Један ударац, сигурна смрт”.
“Кад би вас ударио – били бисте поломљени. Ако бисте блокирали његов ударац руком, поломио би вам руку. Ако не блокирате, поломио би вам ребро”, причали су његови ученици.
Педесетих година прошлог века отпутовао је у Сједињене Америчке Државе, да промовише карате. Многи борци су чули за његову вештину, и многи су га изазвали. Њих 270, тачније. Ниједан није издржао више од три минута, а више од 250 борби окончао је једним ударцем, после неколико секунди. Његов принцип борбе је био једноставан: “кад дођем до тебе – готово је”.
Ојамин особени стил, интензивно и снажно ударање с практичним циљем добио је и име – Кјокушин (потрага за највишом истином). Најхрабрији каратисти Јапана долазили су да уче овај нови карате. Најхрабрији, јер било је познато да је Мас крајње суров према својим ученицима.
Као старац, Ојама је оболео од остеоартритиса. Ипак, тренирао је кроз ову болест, иако у огромним боловима. Умро је 1994. године, од рака плућа. Данас његов пут следи више од 12 милиона људи у целом свету.
Извор: П.М. / Телеграф.рс
