Бивши председник Барак Обама у два наврата није успео да добије налог да прислушкује Доналда Трамп услед “недостатка доказа“, што је довело до тога да Бела кућа заобиђе ФБИ и федералне судове.
Правни стручњаци упозоравају да би последице тога што је Обама користио НСА, ЦИА и ФБИ да шпијунира своје политичке противнике, сада могле довести до тога да га судски гоне.
Прича се одвијала у три дела. Прво је Обамин тим покушао да добије налог од регуларног федералног суда за Трампа, и одбијен је од некога успут (можда ФБИ-а), јер је доказ био слаб или није постојао. Друго, Обамин тим је онда покушао да заобиђе независну улогу федералног судства покушавајући да замени питање једног од “страних агената“, и покушао да добије налог од ФИСА “судова“, и поново су одбијени, када је суд видео да је именован Трамп.
Треће, Обама је заобишао и ФБИ и федералне судове, представљајући цео случај као ФИСА случај, као “страни“ случај, а затим је изоставио Трампово име у налогу за надзор када га је поднео ФИСА суду, што је ФИСА суд несвесно одобрио, а који је Обама потом злоупотребио да шпијунира Трампа и многе који су повезани са Трампом.
Да ли су ови наводи истинити? Још увек не знамо, али ако је било који део истина, Обама и/или његови званичници би се могли суочити са озбиљним последицама.
Може ли председник бити оптужен за злочин? Само када напусти канцеларију. Док је у канцеларији, оптужба остаје ексклузивно право како би се избегло да једна судска власт покуша да обори изборе, као што је могла порота у било ком делу земље.
Један важан подсетник о електронском надзору. Повремено ће извршитељи закона случајно чути или видети или снимити информације које налог не одобрава. Њихов посао је да одмах прекину слушање, да прекину снимање и да обришу такве информације. То је оно што понекад видите у филмовима где агент у комбију чује разговор који није у вези нечег криминалног, него лични разговор, па агент затим искључује уређај за слушање и прекида снимање.
ФИСА може да се користи само за “стране обавештајне информације“. Сада то звучи широко али је у ствари веома ограничено законом. Једина “страна обавештајна информација“ која је дозвољена као основа за надзор је информација неопходна за заштиту САД-а против стварног или потенцијалног “тешког непријатељског“ напада, ратне саботаже или међународног тероризма.
Друго, може се користити само за прислушкивање разговора где у разговору учествују стране силе или агент стране силе. Агент неке стране силе не може бити особа из САД-а, осим ако су свесно укључени у криминалну шпијунажу.
Никакав налог није дозвољен по питању те особе, осим ако ФИСА суд не утврди вероватни узрок умешаности те особе у кривичну шпијунажу. Чак и тада, ако се ради о особи из САД-а, морају се предузети посебне мер да се “минимализује прикупљање и задржавање, и да се забрани ширење информација које нису доступне за јавност а тичу се особа из САД-а“.
То укључује процедуре које су потребне да никада у јавности не идентификују особу или разговор који је надгледан. Треће, врста информација које се траже се односи искључиво на информације о предстојећим или актуелним нападима на земљу.
А сад о проблематичним аспектима Обаминог надзора Трамповог тима, и самог Трампа. Прво, нема смисла да је ФИСА уопште покренут. Друго, могуће је да се Обамин тим претварао пред ФИСА судом задржавајући материјалне информације које су од суштинског значаја за спремност ФИСА суда да влади одобри надзор. Треће, могуће је да је Обамин тим незаконито ширио и објављивао ФИСА информације у директном кршењу статута који прецизно забрањује такво ширење и објављивање. ФИСА, под кривичном претњом, забрањује да Обамин тим ради било шта од овога.
На самом почетку, НСА није требало никада да буде умешана у домаће америчке изборе. Истраживање избора, или било какво хаковање ДНЦ-а или Подестиних мејлова не би требало д буде ствар ФИСА-е. То се не уклапа у дефиницију ратне саботаже или “тежак непријатељски“ напад на САД. То је случај хаковања који је покривен постојећим америчким законима који захтева коришћење редовних одељења ФБИ-а, Одељења за правосуђе и уставни федералне судије окружних судова, а не ФИСА судове.
Од преко 35.000 захтева за надзор,ФИСА суд је одбио само невероватних 12. Очигледно, према објављеним извештајима, том броју се може додати још један – иако је и ФИСА суд прво одбио Обамин захтев да шпијунира Трампов тим под маском истраге о страним агентима који чекају на напад, претпоставља се да су се обавештајни агенти вратили у суд где нису открили све материјалне чињенице када су тражили надзор по други пут, које би касније погрешно ширили и дистрибуисали у јавности. Злоупотреба ФИСА процедура за добијање надзора је сама по себи злочин.
Ово доводи до другог проблема- Подношења писменог исказа Обаминог тима ФИСА суду. Захтев за издавање било које врсте налога захтева писмени исказ, а тај исказ не може изоставити материјалне факторе. Чињеница је “материјална“ ако би могла некако утицати на судског службеника у одлучивању да ли да одобри налог.
Пошто је Трамп био очигледна мета, наводни пропуст да се открије његово име у другој апликацији може бити озбиљно и тешко кршење обавезе да се открију све материјалне чињенице. На крају, с обзиром на касније понашање, евидентно је да су сва обећања у писменом исказу за заштиту информација од тога да икада прошире или се каже одакле потичу, била лажна обећања, с намером да се подстакне недозвољени надзор. То се сматра криминалним делом и по федералним статутима о кривоклетству, статутима о завери, и самом кривичним законима ФИСА-е.
То доводи до трећег проблема- чини се да су протоколи ФИСА-е о онемогућавању ширења информација прекршени, и да је Обамин тим издао наређења да се постигне постигне управо оно што закон забрањује, уколико су тачни објављени извештаји о томе да администрација нашироко дели те информације и промовише незаконита цурења информација ка штампи.
Према објављеним извештајима, Обамин тим је наредио да се информације сачувају, наредио НСА да их прегледа, сачува и подели, а онда је Обамин тужилац издао наредбу да се дозволи размена информација и, како наводи Неw Yорк Тимес, Обамини сарадници су означили информације о Трампу да су на нижем нивоу класификације за масовну размену информација. Обамин проблем је једноставан – ако се уклапају у нижи ниво класификације, онда су морале бити избрисане и уништене, а не подељене и дистрибуиране.
Извор: Wебтрибуне.рс
