Два политичка потреса са епицентром у БиХ последњих месец дана дрмају Балкан, а у ишчекивању да се слегну референдумске и изборне тектонске плоче, светски и регионални медији не склањају поглед с простора бивше СФРЈ.
Референдум у Републици Српској о 9. јануару као Дану РС, који је одржан 25. септембра, месецима је био узрок појачаних тензија на Балкану. Недељу дана касније одржани локални избори у Босни и Херцеговини подсетили су да је и након више од две деценије од распада СФРЈ, Западни Балкан и даље политички трусно подручје.
Уочи самог референдума тензије су у целом региону биле подигнуте на највиши ниво након изјаве генерала и начелника ратног штаба Армије БиХ Сефера Халиловића који је запретио нестајањем Републике Српске ако референдум у РС буде спроведен. Осим Бањалуке огласио се и Београд, а стигле су и сигнали из Загреба.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да изјава Сефера Халиловића о уништењу Републике Српске представља највећу претњу миру и стабилности у региону. Дачић је навео да Халиловић није само бивши ратни муслимански командант, вец је он незванични портпарол Бакира Изетбеговића
Председник РС Милорад Додик, доста хладно је реаговао на “ратнохухачке” изјаве Халиловића.
“Халиловић је празна мешина која пуца у празно! То је још једна у низу ратнохушкачких изјава пропалог генерала који није одговарао ни Бошњацима у БиХ, а који би опет да ратује”, рекао је Додик.
Додик је поручио да РС нико не може да уништи, нити ће је, како је рекао, неко отети.
“Зато не треба давати значаја таквим небулозним изјавама некаквог Халиловића”, казао је председник Српске.
“Ватру” је гасио и српски премије Александар Вучић изјавивши да је мир основни приоритет за Србију и да Република Српска неће нестати.
“Такве изјаве, ма од кога да долазе, свакако нису добре. Србија ће урадити све да до нарушавања мира не дође, а свака изјава у смислу рушења мира, са било које стране да долази, је лоша и непотребна. Нама треба мир по сваку цену и ми ћемо га чувати. Поштујемо интегритет БиХ, али Република Српска неће нестати, што је у складу са Дејтонским споразумом”, навео је премијер Србије.
Нове претње ратом на Балкану уздрмале су и Хрватску, те је загребачки “Јутарњи лист” писао да че Хрватска поводом догађаја у БиХ реаговати на високом нивоу ка ЕУ и САД и кроз Веће за имплементацију мира и да ће одиграти чврсту и активну улогу.
Изјаву Халиловића из фокуса пажње јавности избацила је Додикова посета руском председнику Владимиру Путину три дана пред одржавање референдума. Путин је подржао референдум, а светски медији писали су о интересима Русије у БиХ, истичући да званична Москва једина подржава изјашњавање грађана о Дану РС.
Ројтерс је навео да се тај “аутономни српски ентитет у БиХ” супротставља највишим правосудним институцијама у БиХ референдумом на којем се изјашњава о томе да 9. јануар остане национални празник, алии да је то на неки начин и утирање пута сепаратистичким намерама које у РС постоје од 1990.
Ројтерс је тврдио да многи верују да организовањем референдума и неодустајањем од његовог одржавања Додик заправо пркоси да би указао на слабости заједничких државних институција у Сарајеву, као и да ће се на тај начин припрема терен за гласање о сецесији тог ентитета у БиХ.
Одржавању референдума се противи и Европска унија, а једини који га подржава је руски председник Путин, иначе, традиционални савезник босанских Срба, писала је британска агенција.
Ипак, тешке речи уочи и након одржавања референдума највише су летеле на релацији Сарајево-Бањалука.
Медији су писали да је Додику запрећено чак и хапшењем у случају одржавања референдума, а председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао да је референдум о Дану Републике у РС инат председника Српске Милорада Додика.
Он је Додику предвидео, како је рекао, судбину Садама Хусеина, Моамера Гадафија, Слободана Милошевића.
Додик је одговорио да неће Бакир Изетбеговић и странци одређивати датум настанка и рођења Републике Српске.
Након одржаног референдума, на којем се већина грађана изјаснила позитивно, тензије нису спласнуле.
Медији спекулишу да су сада могући различити сценарији, а поједини верују да ће се у целу причу укључити и међународна заједница, која је, како неки тумаче, због одржавања референдума “добила ћушку”.
Осим спекулисања о хапшењу Додика, постављало се и питање санкција о којима је говорио високи представник БИХ Валентин Инцко. Могуће санкције нису зауставиле Додика у намери да спроведе референдум, али се спекулисало шта би сада могло да уследи јер у Инцковим изјавама није било прецизности.
Тужилаштво БиХ је упутило позив за саслушање поводом одржаног референдума, али након што је Додиков адвокат изјавио да се лидер РС неће појавити на саслушању, из те правосудне институције БиХ најавили су да ће Додику упутити нови позив.
Додик је раније изјавио да ће се одазвати позиву и да је спреман да да изјаву Тужилаштву БиХ, али у некој од правосудних институција Српске. Истакао да у Сарајево неће ићи након изјава лидера СДА Бакира Изетбеговића који му је предвидео судбину Гадафија и Садама.
У међувремену је суспендован главни тужилац БиХ Горан Салиховић, а немачка штампа оценила је да се БиХ због свега суочава с опасношћу дестабилизације, па и распада.
И локални избори одржани 2. октобра у БиХ изазвали су мали потрес и светске медије натерали да “зашиље оловку”.
Прелиминарни резултати су показали да је у Федерацији БиХ највећи број начелничких места освојила СДА у коалицији са СББ-ом, а према првим прелиминарним резултатима освојили су 33 начелничка места, што је 12 начелничких позиција мање у односу на резултат из 2012. године. У Републици Српској победничка странка је СНСД која је освојила такође 33 начелничке позиције.
Коалиција СДА-СББ први пут је освојила начелничку позицију у Општини Центар Сарајево, али су изгубили градове попут Високог, Зенице, Горажда, Општине Стари Град и готово свих градова у Крајини, где су победници само у Санском Мосту.
СНСД је у РС-у освојио 11 начелничких позиција више у односу на изборе 2012. године. Победили су у Бањалуци, где се велика борба водила између Игора Радојичића (СНСД) и Драгана Чавића (Савез за промене). СНСД је након дуго времена победио и у Требињу, али и Палама и Невесињу, који су дуго били бастиони СДС-а.
Агенција АП је у осврту на изборе у БиХ навела да је “међу националистичким партијама које су лако победиле и она која жели одвајање од Босне”.
АП оцењује да је “у Републици Српској проруска сепаратистичка странка која је на власти више од деценије победила коалицију наклоњену Европској унији која није ништа мање националистичка” и објашњава да је “Савез независних социјалдемократа (СНСД), који предводи председник Српске Милорад Додик, освојио 30 одсто више општина него на прошлим изборима”.
“Странка је водила кампању на обећању о одвајању Републике Српске од Босне, нешто што су многи националистички оријентисани Срби тражили од распада Југославије током деведесетих година прошлог века. Додикови противници из Савеза за промене усредсредили су кампању на свакодневне економске проблеме, истовремено га оптужујући за корупцију и бацање тог региона у сиромаштво”, наводи АП.
Агенција додаје да је Додик “успео да скрене пажњу српских бирача с оптужби за корупцију одржавањем референдума у Републици Српској око спорног празника који се слави у том региону, недељу дана пред изборе”.
У центар пажње доспели су избори у општини Сребреница.
АФП истиче да ће изгледа Сребреница добити свог првог градоначелника Србина за последњих 17 година и наводи да је “Сребреница позната по масакру 8.000 муслимана који су починиле српске снаге”.
“Сребреница је данас Босна у малом, са муслиманима и Србима који живе једни поред других, али никако заједно, и даље неповерљиви једни према другима више од две деценије од завршетка рата у Босни који је трајао од 1992. до 1995, који је однео 100.000 живота и због којег је расељено два милиона људи“, објавио је АФП.
Страх још увек актуелног челника Општине Сребреница и кандидата за ту позицију на изборима Ћамила Дураковића да ће изгубити на изборима у тој општини се обистињује, а заједничком кандидату српских странка за начелника општине Сребреница Младену Грујичићу, који према незваничним резултатима гласања убедљиво води по броју гласова, упућене су претње смрћу.
Он је рекао да да зна ко му је претио, те да је случај пријавио полицији.
Недуго по Грујучићевој изјави о претњама у медијима се појавила вест да су претеће поруке упућиване и Дураковићу на друштвеним мрежама.
Званични резултати локалних избора у БиХ, које су тамошњи медији оценили најзанимљивијим и најнеизвеснијим у тој земљи до сада, још увек се чекају као и расплет случаја референдум у Тужилаштву БиХ, а у медијима и међу народом се често спомиње стара изрека “Тресла се гора, родио се миш”.
Извор:Б92
