Српска православна црква (СПЦ) и њени верници славе данас Светог мученика Стефана Дечанског – Мратиндан. Данас је и великомученик Свети Мина.
Светог Стефана Дечанског многе породице у Србији славе као крсну славу, у народу познатију као Мратиндан, јер се 24. новембар слави и као Свети Мрата.
Свети мученик Стефан Дечански био је краљ српски, син краља Милутина и отац цара Душана.
По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наредби сина, у старости удављен. При ослепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао је да ће му вратити вид.
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК МИНА
Био је по занимању војник, мисирског порекла. Као истински хришћанин, наспустио је војску и отишао у планину. Након неког времена Свети Мина се спустио у град – Катуанију и пред окупљенима објавио своју веру у Христа.
Кнез тог града Пирос када је чуо Минине речи нареди да га ставе на велике муке. Шибали су га, стругали гвозденим четкама, палили ватром, и на крају га посекли мачем. Његово тело је бачено у огањ, али су неке делове спасили хришћани. Над његовим моштима у Александрији је саграђена црква.
Упокојио се око 304. године. Према веровању, Свети Мина помаже онима који су у невољи, зато је и чудотворац. Предање каже да се више пута јављао као ратник на коњу и помагао вернима, а кажњавао неверне.
“Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”, рекао му је Свети Никола.
Свети Стефан у Цариграду је пет година живео као заточеник.
Заточеништво је провео у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и богоугодношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда.
Након пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе.
Свети Стефан се упокојио 1336. године, као мученик и праведник. Са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља српског народа.
Дани од Ђурђица до Мратиндана се називају мратинци, односно, вучји дани, зато што је Свети Мрата био заштитиник вукова.
Мрати је народ приписао ту заштитчничку улогу, али и другим зимским свецима – Светом Јовану, Арханђелу Михаилу и Светом Сави.
Према веровању, Мрата у ове дане сазива све вукове и одређује им где ће и колико оваца појести. Он гледа колико ко ради, а онда већа с вуковима и усмери их чије овце да подаве.
Верује се да домаћин који је грешан и не поштује Светог Мрату ове године у торовима може да очекује гладног вука.
Извор:Мондо/Информер.рс
