Свет

Немци не желе Србе у ЕУ! Ово се многима неће свидети!

Ангела Меркел (фото:ЈуТјуб)

Немци се сматрају за ангажžоване Европљане, али и њих је захватио „бриселски севдах“, јер према најновијем истраžивању, већина Немаца критички гледа на Европску унију, а скоро две трећине противи се даљем прошšиривању ЕУ, пише Дојче веле (ДW).

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како се наводи, Немци су незадовољни ситуацијом у Европској унији: 62 одсто њих сматра да се ЕУ налази на погрешšном путу.

То показује репрезентативна анкета коју је, за хамбуршšку фондацију Кербер (Кöрбер-Стифтунг), спровела агенција за политичка истражžивања „ТНС инфратест“. Кљуцно слабљење кохезије догодило се због Брегзита, сматра 67 одсто Немаца и истовремено се залажžе за тврд приступ у преговорима о изласку Велике Британије из Европске уније, пише „Дојче веле“.

Према подацима, Немци већином одбацују даље прошšирење Европске уније (64% против, 33% за). То се посебно односи на чланство Турске у ЕУ против чега се изјаснило 82 одсто испитаних.

Критички поглед на ЕУ имају пре свега млади узраста између 18 и 29 година, а ако се та група разврста према страначком опредељењу, онда се показује да су према ЕУ нарочито критички оријентисани они који подржžавају десноконзервативну Алтернативу за Немачку (АфД). Само два процента симпатизера АфД-а сматра да је Европска унија на добром путу. Такво мишšљење има 19 одсто оних који подржžавају странку Левице и 50 одсто оних који су за демохришћане (ЦДУ/ЦСУ).

Како наводи ДW, Немци не жžеле подељену ЕУ, већ транспарентнију и ближžу обичним људима. Скоро једногласно су за већу сарадњу на европском нивоу. „Људи од Европе очекују да функционишšе“, оцењује немацки министар спољних послова Франк-Валтер ШŠтајнмајер. То се односи рецимо на теме као шšто су миграције или безбедност.

Некакав напредак је у сваком случају постигнут: постоји велика спремност чланица ЕУ за заједничку безбедносну и одбрамбену политику, тврди ШŠтајнмајер. То, међутим, за Немце не подразумева обавезно и формирање заједничке, европске војске: само 54 процента испитаних залажžе се за такве војне јединице. Ипак, 84 одсто сматра да би Европска унија требало да игра јачу улогу на светској позорници.

ШŠироку подршšку истовремено има водећа улога Немачке у ЕУ: 59 процената испитаних залажžе се за даље прошšирење те улоге. Са друге стране, 43 одсто њих сматра да немацки ангажžман у другим земљама-чланицама није у довољној мери препознат. Такође, велика већина противи се томе да се Бриселу на располагање стави вишšе финансијских и људских ресурса него до сада.

Када је реч о реформи Европске уније, већина испитаника залажžе се за заједничко одлучивање свих земаља-чланица, а само 13 процената верује да нове импулсе Унији можžе да пружžи тандем Француска-Немачка. Ипак, већина је за снажžнију билатералну сарадњу са главним немачким партнерима у Европи: са Француском (80%), Италијом и Холандијом (по 71%) и Пољском (67%). Подршšка сарадњи са Великом Британијом недвосмислено је опала.

Чак 73 одсто Немаца сматра да је решšење избеглицке кризе могуће само на европском нивоу. Такође, многи испитани сматрају да су друге чланице ЕУ, током избегличке кризе, оставиле Немачку на цедилу.

Огромна већина залажžе се за веће учешће Европске уније у борби против узрока те кризе, чак и ако би то било повезано са додатним финансијским трошšковима (91%). Такође, велика већина одбацује идеју о затварању граница Немачке у циљу решšавања избегличке кризе. И мада је број избеглица значајно опао, само трећина испитаних сматра да ће договор са Турском имати било какав ефекат.

 

 

Извор: Deutsche welle,Blic