Есма Реџепова преминула је данас у 73-ој години живота. Многима ће остати упамћена као један од највећих хуманитараца данашњице, коју је сиромаштво у раном детињству научило да се бори гласом и да током каријере дуже од 50 година и другима помогне у остварењу циљева.
Рођена је у Македонији 1943. године, као пето од шесторо деце. Њен отац је у бомбардовању 1941. године изгубио ногу, а Есма му је помогла да на достојанствен начин зараде за породицу. Био је чистач ципела, а малена Есма је радила додатне послове, носила је млеко, чистила станове…
– Моје детињство је било јако тешко, али то сам искористила као велику школу. Заправо, тежу страну живота осетила сам у детињству. Док су многи расли безбрижно, ја сам радила разне послове, носила сам млеко, чистила станове, чувала пса једном чувеном скопском доктору Ципушевом, а зарађени новац трошила сам економично. Волела сам биоскоп, па бих својом уштеђевином куповала карте. Борила сам се са предрасудама у друштву, увек сам се морала некоме да се доказујем али, као што видите, исплатило се, ја сам захвална Богу – рекла је једном приликом краљица ромске музике.
Да јој уопште није било лако, сведочи и изјава коју је дала у једном интервјуу.
– Кад се људи у породици воле, сиромаштво није тешко. Мени је најтеже било кад сам кренула у први разред и кад су ме сви називали „Циганка“. Нико није хтео да седи са мном у клупи. Тада сам први пут схватила да сам различита од друге деце и то ми је најтеже пало – рекла је Есма.
Имала је само 10 година када је почела да пева, а са 13 је победила на једном музичком такмичењу на којег је упознала и Стева Теодосијевског, познатог хармоникаша и шефа оркестра. Он је затражио дозволу од Есминих родитеља да им се придружи и наступа на турнеји. Уз родитељски пристанак, девојчица је почела да се професионално бави музиком и да наступа са оркестром по многим местима, касније и широм планете. Стево је је био њен учитељ, пријатељ и сарадник.
Временом се из пријатељства родила љубав, па се Есма удала за Стеву, који је био 22 године старији. Нису имали своје деце, али су помогли другој деци. Усвојили су чак четрдесет седам дечака, које су ишколовали, углавном су се бавили музиком и наступали у њиховом оркестру „Теодосиевски“. Све своје синове Есма је подигла и финансијски збринула. Након великог броја синова, усвојила је и девојчицу.
– Мислим да смо имали складан брак. Никад се нисмо љутили једно на друго, волели смо се и поштовали. Малих свађа има свуда, али то су само ситнице које смо у шали превазилазили – рекла је за „Хелло“ својевремено Есма.
Живот је посветила песми и хуманитарном раду, и то је радила са толико љубави и успеха, да је већ два пута номинована за Нобелову награду! Први пут 1987. године као кандидат Црвеног крста Југославије, а други пут на иницијативу Светске организације Рома. Познато је да се свим снагама бори за бољи статус Рома у свету.
Године 1976. у Гандинагару, Индији, проглашена је за краљицу ромске музике, што јој је дало велики мотив да неуморно ради и ствара. Створила је више од 580 уметничких дела, што укључује преко 100 синглова, 20 албума и шест филмова.
Извор: Блиц.рс
