Српска православна црква сутра слави дан мајки и жена – Материце. Овај празник се прославља две недеље пред Божић и највећи је хрићански празник мајки и жена.
Обичај је да деца поране и да, унапред припремљеним концем, марамом, везицом или шалом на препад завежу своју мајку за ноге.
На тај начин деца мајци честитају празник, а мајка им заузврат дели поклоне колаче, слаткише, играчке и друге ситнице и тако се „дреши“.
Обичај „везивања“ и „дрешења“ представља много више од пуке игре укућана, јер се њиме потврђује веза љубави којом су повезани сви чланови хршћанске породице. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Празник Материца се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се дреше поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима… Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
НАРОДНА ВЕРОВАЊА НА МАТЕРИЦЕ
Празник Материца се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене.
Мајка се прави да не зна зашто је везана., док јој деца честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима
Оне им се дреше поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
евија “Историја” нам доноси и податак како су Детинци и Материце прослављани почетком 20.века у Београду:
“Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детинци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са “везивањем” препричавале по кафанама и на женским седељкама.
Материце су биле озбиљнији празник. Тад деца везују своју мајку, али знају да заређају и по родбини и комшилуку, и везују све на које наиђу. У кући Богдановића (позната рибарска породица) ни кућна помоћница, Словакиња Јулка, није била поштеђена.
Изабарана деца из дома али и понеко друго сирото дете били би одведени у двор да “везују краљицу” и приме поклоне. Њено величанство краљица Марија Карађорђевић је била веома активна у прослави овог празника.
Следећи њен пример и најугледније београдске даме су биле жустре чланице добротворних друштава, највише “Кола српских сестара”, којима је главни празник био материце јер су тада делиле поклоне сиромашној деци.
Извор: Wикипедиа
