Значајни амерички критичар међународне политике и лингвиста, професор Ноам Чомски је много пута тврдио да је моћ САД-а опадала од краја ИИ светског рата. Како је Чомски изјавио, 1945. САД је имала „буквално половину светског богатства, контролисала целу западну хемисферу, оба океана и њихове супротне обале.“
У том контексту и у контексту САД-овог изазивања рата у многим државама широм света са најнапреднијом војном технологијом на свету- тешко је разумети како се све ово догодило. Чомски ипак није погрешио.
Започињући са „губитком Кине“ четрдесетих, САД је полако почела да губи регије у Југоисточној Азији, што је довело до тога да Американци брутално лансирају ратове на подручју Индокине.
Уништавајући Јужни Вијетнам у тешко критикованом Вијетнамском рату- који је служио да заустави Вијетнам од осамостаљивања и могућег успостављања комунистичког режима- САД су послале поруку остатку Индокине да ће бити избомбардовани у заборав, уколико покушају да се отргну евро- америчкој контроли.
Та стратегија је тада функционисала јер је до ’65. свака држава имала владара вољног да се повинује америчким међународним интересима. Скорашњи развој догађаја на подручју Азије, доказују да је такво насилничко диктаторство кратког века.
Упоредо са тим, САД су изгубиле и јужну Америку.
По Чомском: „Свака војна база у Јужној Америци је отерала САД. Они су покушали да поново освоје неке од њих али безуспешно.“
Током протеклих неколико деценија, САД су такође почеле да губе и Блиски исток. Они су подржали успон Садама Хусеина ка власти и чак су подржали његове агресије ка Ирану. Затим је САД окренула Хусеину леђа, и напала Ирак 1991. године током Бушовог мандата.
Као резултат тога, САД су научиле битну лекцију из бомбардовања Ирака раних деведесетих- да се Русија неће мешати у интересе Америке на Блиском истоку.
Блиски исток је тада био зрео за преузимање све до рата у Сирији. Оно што многи не схватају јесте да САД не бомбардује Блиски исток због своје огромне моћи, већ због њеног недостатка на том подручју.
Предност Русије на Блиском истоку се проширила на цео свет. Прошле године у октобру, САД су и званично изгубиле утицај на Филипине. Иако су Филипини сматрани за интегралне савезнике САД-а кључне за противљење кинеског интереса у азијском делу Пацифика, Филипини су се отворено и поносно хвалили о својим новим везама са Кином и Русијом.
Напад електромагнетним импулсом би био један од најбржих начина онеспособљавања Америке и заустављања њене доминације у светској сфери. У данашње време, стотине хиљада људи би волело да сведочи томе.
Како време пролази, Филипини су испунили своје претње. Руски бојни бродови су пристигли на територију Филипина ове недеље. По речима филипинске морнарице, ово је само „пријатељска посета“ али ће се приликом ње дискутовати о будућим удруженим вежбама.
Извештај из руског медија “Спутник Неwс”, се успротивио овоме наводећи да су бродови тамо искључиво да би започели заједничке вежбе са Филипинима ради борбе са морском пиратеријом и тероризмом.
„Државе морају начинити избор између сарадње са Русијом или са САД-ом,“ изјавио је руски контра-адмирал Едуард Микхаилов приликом говора у манилској луци. „Са наше стране, можемо вам пружити све што вам треба. Сигурни смо да ћемо у будућности држати заједничке вежбе. Можда само у виду маневрисања, а можда само у виду коришћења борбених система, и тако даље.“
Микхаилов је такође указивао на чињеницу да ће се околне земље попут Кине и Малезије координисати са будућим вежбама у наредних неколико година. Русија је такође понудила Филипинима веома префињено оружје, укључујући и авијацију и подморнице.
Сједињене Државе су се само помериле у лево- Окружиле су границе Русије са НАТО трупама и ракетама у кратком року. Пре или касније ће, САД морати да призна свој стваран пад на светској сцени и неће имати избора осим да координира своје глобалне интересе са интересима Кине и Русије.
Извор: Wебтрибуне.рс
