Доктор Кејлеб Шарф са Универзитета Колумбија у Њујорку сматра да је живот настао на Марсу, пре него што је путем астероида пренесен на Земљу.
Ова радикална теорија, названа панспермија, први пут је изнесена 1871. године. Марс је, према њој, некад имао идеалне услове за настанак живота, укључујући воду у течном стању и атмосферу. У ову планету у једном тренутку је ударио астероид, који је покупио животне форме и пренео их на Земљу.
– На Земљи се могу наћи делови Марса, па претпостављамо да се на Марсу могу наћи делови Земље. Ако ове стене могу да пренесу живе организме, онда није искључено да смо можда Марсовци – изјавио је Шарф за Бизнис инсајдер.
Упркос томе што још нема доказа, идеја о панспермији све је прихватљивија међу научницима. Биолог Питер Ворд са Вашингтонског универзитета у Сијетлу, астробиолог Чандра Викрамасинге са Универзитета у Бакингему и његов колега доктор Милтон Вејнрајт само су неки од њих.
– У близини наше галаксије откривено је 900 егзопланета, а рачуница говори да се само у нашој галаксији налази око 140 милијарди настањивих планетарних система, од којих је већина повезана са ‘црвеним патуљцима’. Они су међусобно удаљени само неколико светлосних година. Реч је о релативној малој међупланетарној удаљености коју би свемирска прашина, метеори и комете могли лако да премосте – писао је Викрамасинге у студији обљављеној 2015. године у „Астробиолошком магазину“.
– Субмикронску прашину која садржи бактерије и вирусе врло лако би могао да задржи међупланетарни диск система до којег је доспела након удара астероида. Самим тим, постојала би могућност за доспевање животних форми на настањиву планету – закључио је.
Теорија није страна ни Насиним научницима који тренутно трагају за доказом о постојању живота на Марсу. С друге стране, пажња научника Европске свемирске агенције усмерена је ка Месецу.
Извор: Srbija Danas/Kurir
Фото: Pixabay
