И онда ћеш видети Роберта. Загрлићете и одвести у купатило како би били сами. Тада ће ти рећи нешто што нећеш разумети.
„Догодила се несрећа. Тате више нема. Умро је.“
То ти неће имати смисла. Питаћеш се шта то значи, када се враћа и како тате може да не буде више?
Тата те је научио да фудбал играш и схваташ као машту, да играш слободним стилом или да се само играш с лоптом.
https://youtu.be/4V38FBzc3gw
Веровао је у тебе више него ико. Када је Роберто прошле године почео играти за Гремио као професионалац, Тата је свима говорио: „Роберто је добар, али видећете његовог млађег брата.“
Тата је био суперјунак. Обожавао је фудбал толико да је након посла у бродоградилишту преко недеље, викендом радио на стадиону Гремија као обезбеђење. Како би га могао да га више никада не видим? Нећеш разумети шта ти Роберто говори.
Нећеш одмах осетити тугу. То ће доћи касније. Неколико година касније, прихватићеш да се не враћа. Али, желим да схватиш да сваки пут када будеш с лоптом у ногама, Тата ће бити с тобом.
Када имаш лопту у ногама, слободан си. Срећан си. То је као да слушаш музику. Тај осећај тера те да ужитак делиш са другима.
Срећан си што имаш Роберта. Иако је десет година старији од тебе и већ игра за Гремио, увек ће бити уз тебе. Неће ти бити само брат, постаће ти и као отац. И више од свега, биће ти јунак.
Желећеш да играш као он, желећеш бити као он. Сваког јутра када одеш на тренинг млађих категорија Гремиа, отићи ћеш у свлачионицу свог великог брата, фудбалске звезде. И сваке ноћи када одеш у кревет, мислићеш како си срећан што делиш собу с идолом.
Нема постера на зидовима ваше собе, само мали телевизор. Нема везе, јер нећете имати времена заједно да гледате утакмице. Када не иде на мечеве, Роберто те води напоље да играте фудбал. Када живиш у Порто Алегреу, окружен си дрогом и бандама. Биће тешко, али док играш фудбал, на улици, у парку, с твојим псом, осећаћеш се сигурно.
Да, рекао сам с псом, који је уз то неуморни дефанзивац.
Играћеш с Робертом, с другом децом и старијима из парка. На крају ћеш се уморити, али ћеш и даље хтети да играш. Зато увек са собом поведи свог пса Бомбома, који је прави бразилски пас, јер обожава фудбал. На њему ћеш вежбати дрибилинг и вештину.
Годинама касније, када будеш играо у Европи, неки дефанзивци подсећаће те на Бомбома.
Детињство ће ти бити веома тешко. Када напуниш 13 година, почеће се причати о теби. О твојој вештини и томе шта све можеш с лоптом. Тада ће ти ногомет још бити само игра. Али, 1994., када будеш имао 14, Светско првенство показаће ти да је фудбал више од једноставне игре.
17. јун 1994. дан је којег памти сваки Бразилац. Тог дана путоваћеш с младом екипом Гремиа на утакмицу у Бело Хоризонте. Финале СП-а је на ТВ-у, Бразил против Италије. Да, Бразил је у финалу први пут након 24 године и цела земља је стала.
Свуда по Бело Хоризонтеу су бразилске заставе, нема боја осим жуте и зелене. На баш сваком пункту у граду гледа се утакмица и све је пуно људи.
Гледаћеш финале са саиграчима. Након краја регуларног дела и продужетака је 0:0, па следе пенали и тренутак који неће променити само твој, него и животе милиона Бразилаца: Бађо изводи пенал за Италију и промашује.
Бразил је првак света.
Током луде прославе, постаће ти јасно шта желиш радити до краја живота. Коначно ћеш схватити шта фудбал значи Бразилцима. Осетићеш снагу овог спорта. Најважније, осетићеш срећу коју ногомет доноси обичним људима.
„Играћу за Бразил.“ казаћеш сам себи тог дана.
Неће ти сви веровати, посебно с обзиром на начин којим играш.
Биће неких тренера, у реду, посебно један, који ће ти рећи да не играш онако како то радиш. Мислиће да требаш бити озбиљнији, да мораш престати толико да дриблаш. „Никад нећеш успети као фудбалер.“, рећи ће ти он.
Користи ове речи као мотивацију. Користи их како би остао фокусиран. И мисли на фудбалере који су играли фудбал предивно – Денера, Марадону, Роналда.
https://youtu.be/-9ZCkJqTiKw
То је нешто што многи тренери неће схватити, али када будеш на терену, никада нећеш калкулисати. Све ће ти долазити природно. Пре него што стигнеш да промислиш, твоје ноге ће већ донети одлуку.
Креативност ће те одвести даље него калкулације.
Једног дана, пар месеци након што видиш Ромарија како диже трофеј светског првака, твој тренер у Гремиу ће те позвати у канцеларију и рећи ти да си позван у репрезентацију Бразила за играче до 17 година. Када дођеш у камп у Тересополису, видећеш оно што никада нећеш заборавити, уоквирене слике Пелеа, Зика, Бебета.
Ходаћеш истим ходницима као и те легенде, седећеш за истим столовима у кантини као и Ромарио, Роналдо и Ривалдо, јешћеш исту храну као и они, спаваћеш у истим собама као и они. Када легнеш на спавање, питаћеш се који од твојих хероја је спавао на твом јастуку.
Идућих година нећеш радити ништа друго него играти фудбал. Проводићеш живот у аутобусима и на теренима. Од 1995. до 2003. нећеш имати ни дана празника.
Али када напуниш 18, постићи ћеш нешто на шта би твој отац био поносан, дебитоваћеш за сениорски тим Гремиа. Једино је тужно што Роберто неће бити тамо. Повреда колена прекинула је његову каријеру кући и отићи ће да игра у Швајцарској. Нећеш делити терен са својим херојем, али провео си толико година гледајући Роберта да ћеш знати шта треба да радиш.
На дан утакмице, ходаћеш паркингом где је твој отац радио као редар, користићеш свлачионицу у коју си за братом улазио као дете, облачићеш плаво-црни дрес Гремиа и мислити како живот не може бити бољи од овога.
Али, твоја прича не завршава се ту.
Идуће године дебитоваћеш за сениорску репрезентацију Бразила, а у кампу ћеш се појавити дан након саиграча. Закаснићеш зато што Гремио игра финале првенства државе против Интернасионала.
За Интернационал ће играти Дунга, капетан са СП-а ’94.
На том сусрету ћеш играти јако добро и када дођеш у тренинг-камп, твоји нови саиграчи, ликови које си гледао како освајају СП, причаће о само једном играчу: малом који носи број 10.
Причаће о теби.
Причаће како си предриблао Дунгу. Причаће о твом голу за освајање титуле. Али нека те то не понесе, јер они ти неће нимало олакшати. То ће бити најважнији део твог живота. Када дођеш на овај ниво, људи пуно очекују од тебе.
Хоћеш ли наставити да играш онако како си увек играо?
Или ћеш почети калкулисати и постати зихераш?
Једини савет који ћу ти дати је овај: Ради то својим начином. Слушај музику. То једини начин на који требаш да живиш.
Играње за Бразил промениће ти живот. Одједном, врата за која ниси знао да постоје ће ти се отварати.
https://youtu.be/0rWrPZpVEuY
Почећеш да размишљаш о игрању у Европи, где су многи твоји хероји отишли да се доказују. Роналдо ће ти причати о животу у Барселони, видећеш његове награде, Златну лопту. Почећеш маштати даље од Гремиа и 2001. потписат ћеш за ПСЖ.
Како да детету рођеном у дрвеној кући у фавели објасним какав ће живот бити у Европи? То је немогуће. Нећеш разумети, чак и ако ти покушам објаснити. Од тренутка када одеш у Париз, па у Барселону, онда Милано, све ће се одвијати врло, врло брзо. Неки новинари у Европи неће схватати твој начин играња. Неће схватати зашто се увек смејеш.
А ти се смејеш јер је фудбал забава. Зашто би био озбиљан? Твој циљ је ширити радост. Опет ти говорим – креативност испред калкулације.Остани слободан и с Бразилом ћеш постати првак света.
Остани слободан и освојићеш Лигу шампиона, Примеру и Серију А.
Остани слободан и освојићеш Златну лопту.
Највише ћеш бити поносан на то што си својим начином игре помогао променити Барселонин стил игре. Када дођеш тамо, Реал ће бити недодирљив. Када одеш, деца ће маштати о томе да играју као Барселона.
У Барселони ћеш чути за тог дечака у младом тиму. Као и ти, носи број 10. Низак је као и ти. Игра се с лоптом као и ти.
Са саиграчима ћеш ићи да га гледаш како игра за младу екипу и одмах ћеш знати да је он више од великог фудбалера. Тај дечак је другачији. Зове се Лео Меси.
Рећи ћеш тренерима да га доведу како би тренирао са сениорима. Када дође, играчи Барселоне говориће о њему како су репрезентативци Бразила говорили о теби када си први пут дошао на тренинг.
Желим да му даш савет.
Реци му: „Играј са срећом. Играј слободно. Само се играј с лоптом.“
Чак и када одеш, слободни стил живеће у Барселони кроз Месија.
https://youtu.be/aizJOst5RpY
Пуно тога догодиће ти се у животу, доброг и лошег. Али све што се догоди, дуговаћеш фудбалу. Када буду критиковали твој стил или то што се смејеш након пораза, желим да се сетиш једне успомене.
Када твој отац оде, нећеш имати његових снимака. Твоја породица нема новца, па твоји родитељи немају камеру. Зато се нећеш моћи присећати гласа твог оца или га опет чути како се смеје.
Али, увек ћеш га се сећати по фотографији на којој ти и он играте фудбал. Насмејани сте и срећни, с лоптом у ногама. Он је срећан гледајући те.
Када дође новац, притисак и критичари – остани слободан.
Играј како ти је он рекао да играш.
Играј се с лоптом.
Роналдињо.
Извор: Курир
