Добро размислите након што прочитате ову причу! Неке поуке из ње могу да вам промене живот!
Била једном једна врана. Живела је у шуми, али је летела гдегод би пожелела, имала много пријатеља међу животињама и, све у свему, живела један леп и испуњен живот.
Међутим, једног дана је видела лабуда. Његова белина и грациозност су је одушевиле и она, која је до тада мислила да је лепа и срећна, помисли како је ето, ипак, лабуд много лепши и срећнији од ње.
– Грешиш! И ја сам мислио да сам најсрећнија птица док нисам видео папагаја. Он је прелеп, а не ја. Мора да је он најсрећнија птица на свету – рече лабуд врани када му је она изразила своје дивљење.
После неког времена, на једном од својих путовања, врана је налетела на папагаја. Седео је у кавезу окаченом на тераси неког стана и цвркутао пред огледалом. Био је шарен, а перје му се пресијавало на сунцу.
Врана помисли: „Ево заиста најсрећније и најлепше птице на свету“
– Ти си предиван! Мора да си најсрећнија птица на свету – рече врана папагају, када је слетела поред његовог кавеза.
– Ја сам увек мислио да сам најлепша и најсрећнија птица на свету. Али види – због моје лепоте, увек сам у овом кавезу. Већ дуго времена посматрам вране које лете поред мог златног затвора. Оне лете гдегод пожеле, обилазе шуме и поља и никоме не одговарају. Ја мислим да су вране најсрећније птице на свету – одговори папагај.
Извор: дневно.рс
