„Смрт Адолфа Хитлера: Непознати документи из Совјетских архива“, аутора Лева Безименског први пут су објављени 1968. године, а садржали су документе Совјетског савеза чији је циљ био информисање света о налазу руског медицинског тима који је извршио аутопсију на Хитлеровом лешу 1945. године. Зашто су открића са Хитлерове аутопсије тако дуго била тајна?
Једно од најпознатијих открића са аутопсије који су извршили Совјети, је тврдња да је Адолфу Хитлеру недостајао један тестис.
Пуковник Иван Клименко, совјетски обавештајац, је 2. маја 1945. године стигао у Берлин након што му је пренето да се тамо налазе спаљени лешеви Хитлера и његове љубавнице у дрвеним сандуцима.
Детаљно проучавање њихових зуба и интервју са њиховим зубарима доказали су да су у питању тела Адолфа Хитлера и Еве Браун. Али ДНК анализа тада није постојала да би се у потпуности могли потврдити ови закључци.
У извештајима са аутопсије се наводи и да недостаје део Хитлерове лобање.
Када су извештаји са аутопсије предати у Москву, лешеви су потпуно спаљени, а пепео бачен у ветар.
Ипак, прилично је чудно што материјал није раније објављен. Нарочито је збуњујућа тврдња да је Хитлеру недостајао један тестис, иако ниједан од његових лекара није код њега приметио стање монорхизма.
Такође се намеће питање зашто је недостајао део Хитлерове лобање. Постоје гласине да је Стаљин употребљавао тај део као пепељару.
Иако у извештају из 1968. пише да је Хитлер кремиран и да му је пепео расут 1945., у извештају из 1992. године Безименски је навео да је „леш сахрањен и откопаван неколико пута пре него што је последњи пут закопан 1978. године“.
Постоје извори који тврде да је кремирање Хитлеровог тела лажирано и да су каснија ископавања његовог тела коришћена за анализе. Овај део је обавијен потпуном мистеријом и Совјети никада ништа нису објавили о овоме.
Још једна прилично збуњујућа чињеница је што је совјетски лидер Јосиф Стаљин често тврдио да је фирер побегао уз помоћ британских обавештајаца.
Ипак, ако је знао да је пронађено Хитлерово спаљено тело, зашто би то говорио? Он је очигледно мислио да постоји Хитлеров двојник, те је из тог разлога чувао резултате аутопсије у резерви.
Постоје наводи да је Хитлер у једном тренутку извршио пластичну операцију носа.
Такође постоје наводи да је Хитлер успео да побегне у Аргентину подморницом уз помоћ америчких обавештајних агената који су тајно радили са нацистима од 1943. године.
Према извештају из јула 1945. године, не само да је самоубиство Хитлера и Еве Браун излажирано, већ је овај пар вероватно имао помоћ од директора ОСС-а лично, Алена Далса. Тамо пише да је аргентинска влада поздравила долазак Хитлера и помогла му у сакривању.
Узимајући у обзир све ове доказе, велика је могућност да је Хитлер побегао из Немачке, али и да је имао помоћ међународне обавештајне заједнице.
Према другој књизи из 2014. године, диктатор је преко Аргентине доспео у Парагвај, пре него што се сместио у мали град Мато Гросо у Бразилу. Према речима аутора Симонија Ренеа Хереро Дијаза, Хитлер није умро у свом бункеру, већ је побегао у Бразил, где је доживео 95 година. Претпоставља се да је узео ново име Адолф Лајпциг и да га је 12.000 локалаца знало као „старог Немца“.
Према наводима у књизи из 2011. године, фирер је побегао са својом љубавницом Евом Браун у Патагонију где је добио две ћерке пре него што је умро 1962. године у 73. години. Ова књига је касније и екранизована.
Тврдње о Хитлеровом животу у Аргентини су исмејане од стране неких историчара попут Гаја Волтерса који их је описао као „2.000% глупост“.
На десетине хиљада нацистичких бегунаца је побегло после рата, укључујући злогласног Адолфа Ајхмана и Јозефа Менгелеа. Приче о Хитлеровом бекству су се појавиле услед недостатка физичких доказа његове смрти.
Према роману Колина Форбса из 1984. године, фирерово понашање се драстично променило након 13. марта 1943., а базира се на идеји да је Хитлер убијен 1943. и да га је заменио двојник.
Открића са аутопсије совјетских форензичара су указивала да је прави Адолф Хитлер у ствари умро 1943. и да је његов леш закопан у Канцеларској башти у Берлину. Стаљин је у ствари мислио да је Хитлеров двојник побегао уз помоћ британских обавештајаца.
Резиме целе приче из архива тајних служби Совјетског Савеза су следеће:
Леш који је нађен спаљен у бункеру, није био Хитлеров, али је јавности објављено да јесте. Стаљин је по прикупљним доказима знао да није у питању Хитлер.
Човек кога су евакуисале тајне службе Енглеске и САД, није био Хитлер већ његов двојник. Они нису могли да утврде његов тачан идентитет јер су остатке леша за упоређивање држали Совјети.
Дакле, ни онај који се убио или је убијен, нити онај који је побегао, није био Хитлер.
Стаљин је био човек који је давао врло мало информација, и када је изјавио да је Хитлер жив, нешто је поручио Западу.
Претпоставља се да је прави Хитлер завршио у рукама Совјета а двојник у рукама Запада.
Ове податке међутим, совјетски архиви још увек крију и налазе се у рукама Русије.
Забележене су речи Двајта Ајзенхауера из 1952. године када је рекао: „Нисмо били у могућности да откријемо иједан опипљиви доказ о Хитлеровој смрти. Многи верују да је Хитлер отишао из Берлина“.
Извор: Wебтрибуне.рс
