Дубравко Јошић, капетан Хрватске војске, оптужио је, пише Срна, Басталићеву и њену породицу да су деведесетих година радили за, како је навео, „агресорске медије“ у Крајини.
Он је у писму уреднику Информативног програма приписао Јагоди Басталић да је радила на српском Радију Окучани, те да су јој отац и брат били „команданти агресорске војске“.
Јошић је тражио да се Јагоди Басталић, због српског порекла и припадања „агресорској породици“, како је навео, „онемогући рад на ХРТ-у“.
Он је чак захтевао да јој се „ускрати, ограничи или услови право на обављање новинарске делатности, право на запошљавање и напредовање“.
Након што је доспела у центар оптужби и осуда, Басталићева је одлучила да тужи Јошића уз напомену да ништа од тога што он тврди – није тачно.
Адвокат Весна Алабурић у пријави против Јошића наводи да је преношење његових изјава на неколико портала представљало „јавни позив за линч“, јер су Јошићеви коментари „подстакли истомишљенике на још жешће и експлицитније увреде, те моралне и политичке дисквалификације“.
Истовремено, угледни хрватски књижевник и критичар Слободан Просперов Новак оптужио је сплитског новинара и некадашњег уредника „Ферал трибјуна“ Предрага Луцића да је „монструм Југославије и комунизма“.
Он је одбацио тврдње да је Луцић оштећен приликом откупљивања књига за библиотеке, истичући да „не верује да ће библиотеке откупити ту срамоту коју неки називају ‘цвећем зла’ хрватске књижевности“.
Новак је посебно бесан на Дежуловићеве „Пјесме из Лоре“ (поглед на сплитско мучилиште Срба и војника ЈНА).
Он сматра да су Луцићеве књиге „анархичне и глупе“, те да су „Луцићев идеал – Југославија и комунизам“, па такву литературу не треба финансирати, преносе портали.
