– Прошлост, садашњост и будућност чланица Западног Балкана неодвојиво је повезана са земљама Европске уније, а већа економска интеграција унутар Западног Балкана, као и између Западног Балкана и ЕУ, представља важан корак у том правцу – наводи Вучић у том документу, у који је Тањуг имао увид.
У тексту на шест страна, српски премијер је констатовао да моћ економских интеграција делује широм света.
Земље које остварују виши ниво прихода, како је приметио, постичу то кроз повезивање са глобалним тритима путем трговине, саобраћаја и инвестиција.
– Интегрисање се повезује са повећањем продуктивности кроз јачање конкурентности, већу изложеност граничним технологијама, а малим привредама омогућава постизање рентабилности кроз унапређење квалитета и обима проиводње уз ниже трошкове (economies of scale).
– Учешће у ЦЕФТА је имало значајан позитиван ефекат на трговинске токове за шест учесница споразума, повећава и извоз унутар региона за око 75 одсто – навео је премијер.
Међутим, како напомиње, генерално економије Западног Балакан су и даље слабо интегрисане у светску трговину.
Након снажног раста извоза 1990-их, тај замајац је успорио у већини од шест учесника споразума од средине прошле деценије, наводи Вучић и додаје да су нове границе у региону такође значиле да трговина никада неће достићи свој пун потенцијал.
– Чињеница је да би се, уколико би учеснице на Западном Балкану оствариле исти обим трговине са суседима, какав су имале у време Југославије, извоз најмање удвостручио – каже он.
Успостављање подручја слободне трговине допринело је економском развоју и унапређењу регионалне сарадње. ЦЕФТА је учесницима споразума дала знатну али не и довољну покретачку силу за остварење лакше транзиције и приступање ЕУ.
На основу прошлог искуства, може се извући закључак, сматра Вучић, да је сарадња према ЦЕФТА споразуму донела корист свим странама, и да су сви изразили јасно опредељење за даље продубљивање интегрисања.
Већина чланица ЦЕФТА, како је констатовао, доживљава ову економску заједницу само као транзициону фазу на путу ка ЕУ и углавном следи сопствене интересе, у настојању да, у што краћем периоду, дођу до ЕУ, не узимајући у обзир друге.
Ипак, значај ЦЕФТА је јасно демонстриран на примеру Хрватске и Словеније.
Наиме, за обе државе, тржиште ЦЕФТА је било и још увек је веома важно, упркос њиховом чланству у ЕУ, пошто је лакше ући и задржати добру позицију на овом тржишту.
Приступањем ЕУ, нико се не удаљава од региона, већ управо супротно, земље остају тамо где јесу, а препоручује се значајно побољшање њиховог односа са регионом на дуге стазе на најбољи могући начин, што до сада није био случај, нарочито уколико говоримо о сарадњи у производњи и већој интеграцији националних економија.
Са таквим конструктивним приступом, кроз дубљу економску интеграцију, процес приступања ЕУ може бити значајно убрзан за сваку земљу, док би регион, као целина, могао да на дуже стазе ојача своју економску позицију у Европи и широм света, наводи се у документу премијера Вучића о Царинској унији на Западном Балкану.
