Неумесан текст на једном хрватском порталу је, наиме, проглас Иницијативе академских грађана „Спасимо Ријеку“ који врви од теорија завере и упозорења да Срби из Хрватске лагано узимају тај јадрански град у своје руке
На хрватском порталу дневно.хр пре три дана изашао текст са насловом “Спријечимо посрбљавање ријечког Свеучилишта те стварање САО Крајине у Ријеци!”, у којем се упозоравају на, како тврде, “суставно претварање Свеучилишта у Ријеци у академску САО Крајину, односно на тихо посрбљавање ријечког Свеучилишта”.
Овај неумесан текст је, наиме, проглас Иницијативе академских грађана “Спасимо Ријеку” врви од теорија завере и упозорења да Срби из Хрватске лагано узимају тај јадрански град у своје руке. Ауторима истог највише смета то што би син председника Српског националног вец́а Милорада Пуповца требало да се запосли на Одсеку за културалне студије Филозофског факултета у Ријеци, као и то што је један од кандидата за место ректора Универзитета у Ријеци Сњежана Пријиц́ Самарџија, по националности Српкиња.
На говор мржње реаговали су многобројни грађани, бивши студенти Филозофског факултета, основана је и Фејсбук група подршке, а Хрватски лабуристи – Странка рада, упутили су саопштење у којем изражавају шокираност текстом објављеним на Дневно.хр.
– Ријека која је одувек била поносна на своје “грађане света”, широке видике и знање не сме допустити да је на непримјерен начин “увуку” у идеолошком мржњом обојене, прљаве приче. Ријека је изнад тога, Ријека цени своје научнике, академике, раднике свих професија који квалитетно и добро обављају свој посао на задовољство своје заједнице. Ријека је поносна што је својим морем повезана с целим светом, како физички, тако и светоназорно – истичу између осталог Лабуристи.
На ксенофобичне изјаве реаговала је у свом препознатљивом стилу и хрватска књижевница Ведрана Рудан, која живи дуго година у Ријеци а рођена је недалеко од овог града, у Опатији. Она се у својој новој колумни “обрачунава” са свим онима који су “опседнути пореклом својих грађана”.
Колумну “Република Ријека” хрватске књижевнице са Рудан.инфо вам преносимо у целости:
“Да ми је нетко деведесете рекао да ћу живјети у земљи у којој ћу 2017. морати “бранити” угледну ријечку професорицу Сњежану Пријић-Самаржију која ће бити изабрана за ректорицу Свеучилишта у Ријеци, од напаљене хрвојади, рекла бих му да је луд. Сви ми који живимо у Граду Који Тече знамо професорицу. Набрајати њене људске и стручне квалитете да бих је “обранила” од анонимних дивљака који се гласају на једном од смрдљивих наци-портала чини ми се бесмисленим.
Зашто се освртати на оно што пишу полуписмене будале? Кога брига што пише Дневно.храк? Ријечани и Ријечанке никад нису били опсједнути поријеклом својих грађана. Гдје је Професорица рођена узнемирује само оне који су плаћени да ловом на Србе и Српкиње у Хрвата скрену пажњу са живота Хрвата. Кад кажем “Хрвати”не мислим само на чисте Хрвате, они најчишћи су вјеројатно само потомци Павелића и Степинца, мислим на нас обичне. На нас преварене, опљачкане, понижене, лагане, силоване бездушношћу наших владара.
Која смо ми сирочад. Премијер нам је лажов, манипулатор, циник, плагијатор и заштитник свих могућих лопина. Министри су нам лажови, манипулатори, лопови, плагијатори, циници. Попови су нам силоватељи, крадљивци, лажљивци, не плаћају порез, шире мржњу, позивају на линч других и другачијих.
Градоначелник Загреба је манипулатор, суспектни криминалац којемо ће се судити кад се Бог на земљу спусти, болесни градитељ фонтана, изгладњивач загребачке дјечице у вртићима, заговаратељ униформи које ће међу ученицима избрисати класне разлике. Ха, ха.
Предсједница државе је нешто опсједнуто оружјем, униформама, ратом, борбама, тенковима, тромблонима, војарнама, војном обавезом. Најпознатија је по изјави да су војни шатори за једну особу добар изум, али да још боље функционирају кад се у шатор за једну особу увуку двије, “онда је топлије”, а идеално је кад се у шатор за једно угура троје. Она говори, ти је на екрану гледаш и питаш се, јесам ли ја у лудници или у свом дневном боравку? И још је моје горе лист.Гњили лист.
Откако Хрватском влада најновија ХДЗ екипа са оним болесницима из Моста овдје је све могуће. Пале се “педери” и “лезбе”, у Дубровнику се покушава умлатити човјека зато јер је црнац. Добро је то што је уједно и један од најпознатијих свјетских глумаца тако да је преко фејса читавом свијету послао поруку у каквој се земљи налази. Црнци свих земаља, одјебите.
Вијест дана је снимање филма “Генерал”, режира га Антун Врдољак, нешто што је било и остало у гузици сваког система. Нешто неуништиво попут штакора или жохара, нешто што ће живјети вјечно, нешто чему су сви гријеси опроштени. И ширење мржње деведесетих, и мрцварење Срба на Хрватској теве и радију, давање отказа кривомислећима…Титов режисер, филмска Југославенчина од формата преко ноћи је постао Хрватина који у својој стотој снима “ремек-дјело” мојим парама. Колико су судбина згазиле његове ноге? Колико је људи послао у несрећу? Кад ће се у Хрватској снимити филм о Врдољаку? Никад јер је Хрватскла земља лажова, злочинаца, мрзитеља, бешћутника, дивљака, простака.
И тако двадесет и седам година. Живим у граду у коме се деведесете људи нису избацивали из станова само зато јер су Срби. Српски цивили нису убијани на цести. Ни снајпером. Ријека никад није била ни Сплит, ни Загреб ни Осијек ни Задар. Чујем вас и јебите се ви и ваша теза. На нас нису падале бомбе па смо зато могли бити толерантни. Ријечани су били толерантни, огромна већина, зато јер су цивилизирани, огромна већина. Кад је требало бранити Хрватску Ријечани су одлазили на ратиште, а задарски аутобуси су узалуд празни чекали на ријечкој риви да се одбјегли Задрани укажу, укрцају у аутобус, врате у свој град и обране га. Ријечани су ратовали на свим хрватским ратиштима против непријатеља, не против беспомоћних жена, ситне дјеце и цивила које се пребијало у осталим хрватским градовима.
Једном треба рећи, вриснути треба, да Ријека никад није била Хрватска која мрзи друге и другачије, да никад није и неће садити врбе за Србе и да хуманост није једнако издаја. Криминалци који опет владају нашом земљом продају нам управо ту тезу. Ријечани нису довољно домољуби, да јесу професорицу Сњежану Пријић-Самарџију напојили би киселином, ставили јој фластер преко уста, пребили је, запалили, па њезин леш бацили у море. Нека мртва Хрвојади шаље поруку, Ријека је Хрватска и само хрватска. Убојице, наш градоначеник Оберснел није Главаш.
Е, па, смеће једно из свих хадезеа који владате овом земљом, неће ићи. Нисмо ми од јучер. Ако треба скупит ћемо се, ако треба, а треба, поручит ћемо вам, КРЕПАТ МА НЕ МОЛАТ! Ако треба, Ријека ће постати Република. Злочинци, не дамо вам нашу Пријићку!”
На крају колумне стоји и ова песма:
Извор:Телеграф.рс/рудан.инфо
