ШТА КУПУЈЕМО: Балкан пун шкарт робе из Европе

 Није тајна да велики европски произвођачи имају две линије производа – једну за западно и богато тржиште и другу за све остале. Изгледају идентично и нуде се под истим именом, али су разлике у квалитету велике.

То је недавно потврдило и истраживање Агенције за безбедност хране Мађарске, где је утврђено да су 24 артикла „мађарске верзије“ била лошијег квалитета него исти у Аустрији. Резултати су показали, примера ради, да је мађарска верзија наполитанки „манер“ мање хрскава а да се „нутела“ теже маже од оне из аустријских радњи.

У Србији, међутим, никада нису рађене паралелне контроле квалитета производа са рафова западних земаља са онима који се нуде српском купцу. Таква поређења квалитета и састава долазила су једино од – потрошача.

Искуство домаћих купаца показује да су увозни производи знатно неквалитетнији у Србији, него у земљама одакле потичу – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача. – Наш део Европе велике компаније користе да на уштрб квалитета додатно профитирају. Није то само случај код хране, већ и средстава за личну и хигијену домаћинстава, али и код одеће и обуће, чак и код аутомобила. То што се нама нуди, они не би смели да понуде својим суграђанима. Покрет потрошача је неколико пута радио контролу квалитета увозних производа, а занимљиви су били разултати испитивања сирева. Прва контрола сирева из Холандије показала је изванредне резултате – готово сви су били у зони екстра квалитета. Већ друга контрола након годину дана открила је да је квалитет истих холандских сирева „пао“ на добар или задовољавајући ниво.

И словачка агенција за квалитет хране упозорава да је утврдила разлике у укусу, изгледу и саставу код десетак производа који се под истом марком продају у Словачкој, Немачкој и Аустрији. Нове анализе надлежне државне службе словачког министарства пољопривреде откриле су да код половине тестираних прехрамбених производа постоје значајне разлике у саставу.

Углавном је, када се ради о производима продатим у Словачкој, садржај меса био мањи а масти већи, садржај вештачких заслађивача и конзерванса био је такође већи, а грамажа производа мања – рекла је словачка министарка пољопривреде Габријела Матечна.

ПРОПУСТИ У ПРОПИСИМА

ПРВИ човек Покрета потрошача Петар Богосављевић каже да неквалитет пролази наше границе захваљујући и многим пропустима у законима.

Преписују се прописи из Европе, али остају пропусти који се касније злоупотребљавају – каже Богосављевић. – Европски закони о декларисању кажу да на етикетама мора да стоји рецептура производа. Србија је преузела те прописе, али тај део о рецептури недостаје. Код нас је довољно да се истакне количина протеина, али се не зна да ли су они биљног или животињског порекла.