За Москву Македонија има једну од најважнијих улога у овладавању Турским током, а ако Заев, амерички фаворит, дође на власт, озбиљно би угрозио те планове.
То пише у анализи хрватског „Глобуса“.
Ко год макар и површно познаје прилике у Македонији, није изненађен постизборном кризом која је тресе од последњих ванредних избора. Бивша најмања југорепублика, смештена на једном од најважнијих геостратешких праваца између Блиског истока и европског тла, по свом етничком саставу и више је него плодно тло за дестабилизацију у ери закувавања на ширем евроазијском простору. Џокер је албанска мањина која се тешко може тако назвати кад чини готово 30 одсто становништва, пише „Глобус“.
Договор у Тирани
Последњи превремени избори прогурани на мишиће Европске уније и САД-а резултирали су минималном победом ВМРО-ДПМНЕ-а и досадашњег премијера Николе Груевског, док је социјалдемократа Зоран Заев добио два одсто мање (49 према 51 месту у парламенту). За формирање Владе кључне су албанске странке с којима је Груевски досад успео да коалира, али не и овог пута. Албанци су се приклонили Заеву, али испречио се председник Ђорђе Иванов одбијањем споразума.
Иванов, иначе из ВМРО-ДПМНЕ-а, притом не попушта под притиском западне дипломатије. Дао је корпу и Федерики Могерини, шефици ЕУ дипломатије, а не пада ни пред порукама западних дипломата. Најкраће речено, председник тврди да се не може формирати власт чији су постулати договорени у трећој држави – Албанији, под покровитељством албанског премијера Едија Раме.
Албанске македонске странке тај су споразум са Зораном Заевом донеле из Тиране. Он предвиђа широку аутономију албанског живља, увођење двојезичности на целом простору и у догледно време вероватну федерализацију државе.
Конзервативна струја ВМРО-ДПМНЕ-а, премијер Груевски и председник Иванов у томе виде опасност од распада државе по етничкој линији.
Груевски има понуду за Заева, али она искључује споразум из Тиране. Нуди му коалицију у којој Заев треба да буде нови премијер, формирање парламентарне већине од македонских странака уз осигурање свих права која се у оквиру унитарне државе Албанцима могу понудити. Друга је опција неповољнија – Груевски нуди и нове изборе: Ако си тако уверен у своју опцију, изађимо поновно на изборе – поручује Заеву.
У међувремену дигла се кука и мотика. Груевски је, чини се, успео да мобилизује македонску јавност да је Заев због жеље за влашћу склопио уговор с црним врагом у циљу комадовања државом и у догледно време стварања Велике Албаније. Његове присталице машу транспарентима „не дамо Македонију“. Дотле и Заев и његови албански партнери тврде да Груевски напросто не жели да оде с власти и не бира средства у застрашивању грађана. Манипулише јавношћу тврдећи да ће се по слову споразума из Тиране мењати државна застава и химна и да ће Албанци добити више него што им по уставу припада.
Фаворит Запада
„Те су лажи покушај да се заигра на подгревање националне нетрпељивости између Македонаца и Албанаца, Албанаца и Срба, Турака и Албанаца, Македонаца и Срба. Смета им наш договор са странкама Беса и Алијанса за Албанце“, поручују из СДСМ-а Зорана Заева.
Четрдесетдвогодишњи Зоран Заев фаворит је Брисела и Вашингтона. Његову страну држи цела западна дипломатија, а посебно амерички велепосланик у Скопљу Џес Л. Бејли кога је Трампова администрација наследила од Обамине. Покушаји да га инсталира уместо Груевског трају већ годинама. За то време Заев је стално на пола корака иза Груевског. Уз дипломатску потпору иде и финансирање преко безбројних невладиних задруга, што је пре неколико дана потврдио и Џудикал Воч, позната фондација која се бави интегритетом и транспарентношћу америчке политике.
У чланку објављеном на својој страници Џудикал Воч закључује да је америчка Влада потихо потрошила милионе долара порезних обвезника како би дестабилизовала демократски изабрану Владу десног центра у Скопљу. Амерички велепосланик Џес Л. Бејли, закулисно користећи средства Сорошевих организација, финансирао је Заева. Реч је о еклатантном кршењу Бечке конвенције о дипломатским односима, закључују. Од 2012. у ту сврху издвојено је пет милиона долара, док је за период од 2016. до 2021. намењено још 12,5 милиона. Реч је о финансирању такозване Сорошеве пешадије, бројних лево оријентисаних задруга које тим средствима већ дуго организују догађања народа на македонским улицама. Џудикал Воч објашњава да је Влада Груевског једна од најконзервативнијих у Европи с једним од најнижих пореза и јасном про лифе политиком црвена крпа сорошевским структурама.
Људи из Џудикал Воча, очито је из извештавања, разговарали су с премијеру Груевском блиским круговима. Отуд и процена да је македонска власт трн у оку због одлуке о затварању избегличке руте преко свог територија. По тој теорији сва сила Сорошевих плаћеника учествује у оркестрацији миграција преко Балкана, па је македонско одлучно НЕ додатни разлог за дестабилизацију Владе и активно помагање друге стране.
Циљ још актуалне Владе у Скопљу свакако је елиминисати велепосланика Бејлија дискредитацијом у круговима нове администрације председника Трампа. Ако је тачна процена о подземном деловању, подстицању опозиције на дестабилизацију земље, то свакако није ништа ново, а догађа се у низу земаља источне Европе и Блиског истока, од пада Берлинског зида до данашњих дана. Најјаснији пример хидридног рата с циљем смењивања постојећег и устоличења подобнијег вођства пре свих су Украјина и Сирија.
Европска унија као и обично следи ту политику. На председника Иванова већ су покушале да изврше притисак највише евробирократе попут Федерике Могерини и Јоханеса Хана, тражећи да призна коалицију Зорана Заева, али засад без успеха.
Руска визура
Шта је ново у македонским турбуленцијама? У причу се овога пута на страни Груевског врло активно укључује руска дипломатија, те руски интернационални медији на енглеском. „Спутњик“, на пример, тврди како је реч о класичном хибридном рату против Македоније који би лако могао прерасти у отворени рат. По њима, западне силе користе албанску мањину да на власт у Скопљу доведу поражену опозицију и угрозе темељне уставне принципе Македоније. Намећу решења споља противно вољи бирача. И на концу, уништење македонске државности могло би довести до новог балканског рата – закључују руски коментатори.
Путинова геостратегија рачуна с пријатељском Владом у Скопљу, а то је свакако Влада Груевскога. За Москву Македонија има једну од најважнијих улога у овладавању јужним плинским правцем, такозваним Турским током, који води до тржишта ЕУ. Од Турске, преко Грчке, Македоније, Србије до Мађарске, један је од стратешких праваца за овладавање тржиштем плина у ЕУ. Непријатељска, амерички инсталирана влада у Скопљу попут оне Зорана Заева озбиљно би угрозила планове и стога је руска дипломатија изричито против македонско-албанске коалиције.
Док Руси поруке шаљу у целофану, српски националистички кругови не штеде речи. Федерику Могерини извиждали су у парламенту, а потпору коју Заеву дају западни кругови називају почетком пројекта стварања велике Албаније. Статус Косова је прва станица, друга је комадовање Македонијом, а трећа комадовање Црном Гором. Пројекат је у целости рат ЕУ/НАТО на челу са Седињеним Америчким Државама против православног света на челу с Русијом с последицом новог сукоба на Балкану. По њима, споразум Заев – албанске странке предвиђа чак да Србија буде анатемисана због геноцида над Албанцима између два светска рата.
С развијеног Запада последњих месеци стижу поруке које их свакако неће разуверити. Све су чешћи такозвани аналитички текстови о потреби новог преслагања у регији, на пример о стварању Велике Албаније, Велике Србије и Велике Хрватске. Познати амерички сенатор Дана Рохрабачер недавно је долио уље на ватру изјавом како је Македонија уметна држава, што је довело до оштрих реакција службеног Скопља.
Шта желе Кинези
Али, нису западни и руски блок једини заинтересовани за питање ко ће бити на власти у Македонији. Ситуацију из прикрајка пажљиво посматрају кинеска дипломатија и тајне службе. Пекинг у оквиру својих планова о обнови Пута свиле већ годинама сарађује с владом Николе Груевског. Македонија је на листи шеснаест европских земаља важних за планиране прометне коридоре, а држе је лакшом преговарачком метом, јер није у ЕУ.
Кина Македонију (и Србију) повезује с грчком луком Пиреј коју су преузели и врло брзо довели до рекордног повећања контејнерског промета. У плану им је железнички правац од Пиреја, преко Македоније и Србије, до Будимпеште. Није случајно што кинеске железнице већ годинама сарађују с македонским железницама.
Партнер Кинезима су Руси. Њихов утицај у православном свету треба бити својеврсни убрзивач пројекта утицајем на владе у Скопљу и Београду. Пекинг и Москва заједнички рачунају на исти коридор због чега на власти у Скопљу желе видети пријатељску опцију Николе Груевског. Зато ће вероватно док траје криза емитовати поруке да Македонцима нуде мир и просперитет за разлику од Запада чији је циљ разбити Македонију и створити велику Албанију.
Због свих тих високопрофилних интереса у Македонији је све могуће. Потенцијални сукоб лако би се могао проширити на пола Балкана и укључити Албанију, Косово, Србију, Црну Гору, па чак и Грчку и Бугарску. И Хрватску на албанској, НАТО-овој страни.
Извор: Globus/Jutarnji list
