БЕОГРАД – Све истраживачке агенције су готово сложне да Александар Вучић осваја преко 50%, а аналитичари указују да је јасна и три пута исказана подршка Владимира Путина зацементирала подршку коју Вучић ужива у народу.
Политика „и исток и запад“ коју заговара цео српски политички корпус, па чак у одређеном смислу и лидер СРС-а, Војислав Шешељ, који држи став да је добра билатерална сарадња са европским земљама неопходна, иако је изричито против чланства у ЕУ, изгледа да је можда по први пут остварена.
Један српски политичар несумњиво ужива подршку и Истока и Запада, тачније, лидера Русије и Евроазијског Савеза, Путина и немачке канцеларке и „шефа ЕУ“, Меркелове, док се види да и Американци покушавају да придобију Вучића на свој курс, што је очигледно у оштрој промени реторике и фреквенција по питању стварања „војске Косова“.
Путин је чак на три начина потврдио своју подршку кандидатури Александра Вучића. Сусретом у Москви, слањем изасланика Руске Думе који је пренео личне поздраве Владимира Путина на Вучићевој конвенцији у Београду, те на крају слањем Железњака у име Јединствене Русије.
Јединствена Русија и њен лидер и председник Руске Федерације Владимир Путин подржали су кандидатуру Александра Вучића за председника Србије, а подршку је потпредседнику Главног одбора Српске напредне странке, Марку Ђурићу и члану Председништва СНС Небојши Стефановићу пренео заменик генералног секретара Јединствене Русије Сергеј Железњак, наведено је у саопштењу СНС-а.
Железњак је констатовао да би Вучићева победа на предстојећим изборима допринела наставку развитка Србије као суверене државе и подстакла даљи развој економских и политичких односа Београда и Москве.
При томе, ниједан кандидат није добио значајнију подршку од било ког политичког фактора из иностранства, укључујући Вука Јеремића који подршку за генералног секретара УН-а коју је добио од страних дипломата и светских лидера покушава да представи као да је малте не то њихова подршка за његову председничку кандидатуру у Србији.
Међутим, Јеремићева активност на пољу међународних односа у случају његове председничке кампање је изостала. У томе можда и јесте највећи промашај Јеремићеве политичке игре у овој председничкој трци.
Не сме се такође испуштати из вида факт да Балкан постаје доста сложеније питање и центар преламања интереса глобалних сила, управо због тога што се огољује истина да су прве „исламске државе“ створене у Европи, а то су БиХ и „Косово“.
Свет мора да се уједини у борби против тероризма, а у Европи корење „исламске државе“ мора бити почишћено. То је недвосмислено правац европске и светске политике. У Европи то „корење исламске државе“ су БиХ и Косово, на глобалном нивоу, кључне тачке су Афганистан, Босна и Херцеговина и „Косово“. Подсећамо, највећи извозници џихадиста су БиХ и „Косово“, државе које су настале уз подршку и директну помоћ муџахедина и ЦИА, а у оквиру „глобалног џихада“.
Међутим, иако међународна заједница даје отворено подршку Вучићу и то подршку коју дају и Путин и Меркелова, па у неком ширем смислу и Трамп, иако је огромна већина грађана за актуелни политички курс Србије, на нивоу самих опозиционих струја постоји довољан број оних који су спремни да изборни дан отпочну по Сорошевској рецептури.
Управо као што је Миша Вацић, независни политички активиста, недавно то прокоментарисао: „Јанковић к’о Хилари!“.
Глумачка свита умирити се неће, рекоше и стопама Хилари Клинтон кренуше
Известан сценарио који ће се у Србији сасвим могуће одиграти је „дежа ви“ Сорошевски рецепт у којем ћемо гледати својеврсно уједињење опозиције због фиктивне „изборне крађе“, а затим ће уследити улични протести, немири, или нпр. концерти Владе Георгиева и константан притисак кроз разне протесте како је то покушавано и у случају Доналда Трампа.
Опасност у томе је што код нас ствари углавном превазиђу и најлуђи Холивуд, па би овакви дегутантни покушаји „опозиције“ могли завршити и неким трагичним инцидентима. Због тога држава мора предузети све мере у циљу превенције оваквог покушаја државног удара и нарушавања уставног поретка, а уколико дође до насиља од стране опозиционих центара држава мора свим средствима да заштити вољу грађана и народа чврсто и убедљиво исказану, како на ранијим, тако по прогнозама свим истраживачких агенција и на овим изборима.
Подсећамо, Мадона, Роберт де Ниро, те многи други глумци, певачи и естрадне јавне личности, предводили су протесте против Трампа. Сасвим је извесно да је добар број глумаца и певача спреман да укључи у такве врсте активности.
Што се тиче политичких странака и председничких кандидата, да су спремни на уједињење показали су сви играчи опозиције у више наврата, изузев Српске радикалне странке, односно, лидера радикала Шешеља и Мирослава Паровића, председничког кандидата и председника Народног слободарског покрета који су изричити по том питању.
Колико ће бити тужно, толико ће бити и смешно гледати Јанковића и Јужни ветар како убеђују већинску Србију да је „трава плавичаста“, али надајмо се да ће ипак превладати разум.
Неочекивано, током анти-Трамп хистерије, Мадона је у једном тренутку прво изрекла тешке речи против Трампа, а затим се сутрадан извињавала и упозорила фанове да никако не прибегавају методама насиља и да њене речи не треба да буду схваћене као позив на насиље, те да је кључ „ширење љубави“. Надајмо се да ће до таквог или сличног „просветљења“ доћи и они који су око себе окупили најмрачније репрезенте двехиљадитих са планом својеврсне репризе 5. октобра и ере марионетског владања у којој су сви грађани стрепели од амбасадорских налога.
Извор: Комерсант.рс
