Млађе генерације уништавају коприву и труде се да је искорене из дворишта, док старији људи знају да је она преки лек за скоро све болести
Коприва (лат.уртица диоица) је самоникла биљка у народу позната и као обична коприва, питома купина, пасја коприва, жара, жегавица.
Распрострањена је у готово свим деловима света, а најчешће је налазимо на запуштеним и обраслим теренима. Препознатљива је по својим зеленим срцоликим листовима прекривенима ситним длачицама које жаре (отуда и назив жара). Лековити су сви њени делови – лишће, цвет, стабљика, корен и семе.
Данас коприву, нажалост, млађи нараштаји доживљавају као коров и настоје да је пошто пото искорене из баште или воћњака. Али, старији о њој имају другачије мишљење – потврдиће да је она у прошлости била изузетно цењена те свакодневно коришћена као храна, али и лек.
Коприва – кроз историју универзални лек
Први трагови употребе ове биљке потичу још из првог века, када је коришћена као лек против прехладе и опште слабости те као снажно средство за детоксикацију организма. Кроз историју, коприва је коришћена као изврстан диуретик и лаксатив те одлично средство за лечење отеклина, неправилне менструације, крварења, упале плућа, астме, болести слезене, гангренозних рана те многих других оболења.
У 17. веку послужила је као протуотров код убода отровних животиња те за лечење каменаца и песка у бубрезима и мокраћним каналима, кожних инфекција, болова у зглобовима, гихта и ишијаса. Позната и широко примењивана је стара руска традиција жарења тела копривом у сврху јачања циркулације и ублажавања реуматских тегоба.
Такође, у Русији се коприва традиционално користи и за лечење болести јетре и жучи. У енглеској и немачкој фитотерапији она је цењено средство за сузбијање упала мокраћних канала и тегоба с простатом. Због велике концентрације железа у многим културама се од давнина употребљава за лечење анемије и недостатка енергије.
Коприва садржи влакна која су врло слична онима из конопље и лана, због чега вековима заузима посебно место у текстилној индустрији. У многим земљама домаћице су је користиле за чишћење и прање стакла, огледала и посуђа тако што би прљаву површину изрибале копривом, испрале водом и потом обрисале чистом крпом.
Ризница хранљивих нутријената
У овој широко распрострањеној зељастој биљци крију се многи драгоцени нутријенти. Обилује витаминима Ц, А, К, Б2.
Садржи беланчевине, масти, угљикохидрате, флавоноиде, танин, клорофил, каротен, лецитин, фитостерол, ацетилхолин те пантотенску, мрављу, сирћетну и силицијску киселину. Корен коприве садржи велике количине железа, стога се традиционално користи у лечењу анемије као и против перути у коси, опадања косе те за њено јачање.
Због високог удела магнезијума коприва је одлично средство за ублажавање болова и грчева у мишићима, менструалних грчева као и опште слабости, умора и исцрпљености. Минерал силицијум је од великог значаја за здравље коже, због чега је коприва у фитотерапији незаобилазан лек за сузбијање акни, екцема, херпеса, лишајева и гљивица.
Захваљујући витамину К, помаже у заустављању крварења те се стога препоручује за регулисање обилних менструација као и за заустављање крварења из носа. Одлична је помоћ у лечењу хроничних упала мокраћног канала јер у свом саставу садржи тријесловине, твари које сузбијају развој бактерија. Лецитин присутан у коприви ублажава болне зглобове, поспешује пробаву те негује и јача косу. Поспешује памћење и помаже код осетљивости на временске промене.
Природни лек против анемије
Ова једноставна биљка вековима је познати народни лек за слабокрвност и превенцију анемије. Богатство железа, најважнијег елемента у људском организму, а којег тело само не производи, разлог је због којег је коприва била неизоставан састојак сваке кућне апотеке. И данас се користи као природно средство за побољшање крви те бољу циркулацију. Богата је и витамином Ц, који природно подстиче бољу апсорпцију железа па се при њеној употреби не јављају уобичајене нуспојаве узимања додатне терапије железом, као што су мучнина, пролив и болови у желуцу.
Коприва је уједно и природни извор енергије и виталности.
Помоћ у детоксикацији организма
Ова помало неугледна биљка изврсна је помоћ у детоксикацији организма. Подстиче рад пробавног система, поспешује излучивање течности, чисти крв и мокраћне канале. Коприва помаже у излучивању вишка мокраћне киселине из тела, па служи као народни лек за тегобе повезане с гихтом. Управо стога је снажна помоћ у ублажавању тегоба повезаних с накупљањем и задржавањем токсина у организму те као природна помоћ против паразита у телу.
Природни избор за труднице
Коприва је биљка коју је препоручено користити и у најосетљивијем делу жениног живота – трудноћи, када се користи у облику чаја, док се свеже цеђени сок од коприве (из соковника) не препоручује.
Будући да обилује железом, природан је избор за спречавање и лечење трудничке анемије те подстиче циркулацију. Помаже раду бубрега, ублажава стрес, регулише рад хормона и смирује упале. Захваљујући магнезијуму, смањује грчеве у ногама и ублажава порођајне болове те доприноси смањењу умора и малаксалости.
Може помоћи код хемероида те спречити крварење након порођаја. Постиче стварање мајчиног млека. Чај од коприве добро је пити већ од 2. тромесечја и у целом периоду дојења. Помаже и у обнови косе те осигурава здраву и чисту кожу.
Остале познате добробити коприве:
јача имунитет; смирује симптоме реуматизма и артритиса; помаже код менструалних болова и предменструалне надутости; снижава крвни притисак и шећер у крви; помаже код главобоље и несанице; ублажава болести дисајних путева; елиминише кожне проблеме; сузбија инфекције уринарног тракта; уништава цревне паразите; негује и јача косу; посдстиче лактацију.
Примена коприве
Редовним конзумирањем лекова од ове чудесне биљке можете превенирати многе болести те ублажити и помоћи при лечењу и тежих здравствених тегоба. Стога, уведите у свој дневни ритуал барем 1-2 шољице чаја или сока од коприве.
За лечење тежих оболења једна или две шољице неће бити довољне. У том случају свакодневно конзумирајте литру до две напитка.
Коприву можете искористити за припрему чаја, сока, меда, ликера, сирупа, тинктуре или њоме обогатити ваша омиљена јела.
Основни рецепт за чај од коприве:
2 чајне кашике лишћа коприве добро опрати и ситно нарезати те прелити с 250 мл кључале воде. Поклопити и оставити око пет минута да одстоји. Након што чај процедите, спреман је за конзумацију.
Облози од коприве
Облози од коприве су врло корисни за ублажавање реуме и упала. Припремају се тако да се свежи листови коприве прелију врућом водом, затим се у ту течност урони тканина која се потом омотава или полаже на болна места. Облози од свеже исцеђеног сока коприве стављају се на очи за ублажавање и смиривање упале очију. Позната је и столетна употреба топлих облога коприве у сврху извлачења отрова из организма.
Купка од коприве
Користи се за ублажавање тегоба као што су грчеви, умор, гљивице на ногама и болести крвног система. Око 200 г коприве ставите у платнену врећицу (можете ју сашити сами, од газе). Потопите коприву у врућу купку и оставите десетак минута. Проведите у купки барем 20 минута. За снажније деловање након кориштења купке немојте се туширати. Примењујте свакодневно око 4 месеца.
Сируп од коприве
Домаћи сируп од коприве старински је еликсир за јачање крви, бољи рад бубрега, природни напитак који помаже код астме и алергија те код проблема с опадањем косе. Уједно, познат је и као напитак који лечи анемију.
Састојци: 200 г врхова коприве; 4 лимуна; 2 л воде; 1 кг меда
Припрема: У посуди помешајте воду, добро опране врхове коприве и лимун нарезан на колутове. Оставите смесу да одстоји 24 сата. Након тога додајте мед и прокувајте до врења. Охладите, процедите, сипајте у тегле и оставите на хладно. Домаћи сируп има рок трајања од 6 месеци. Код конзумације разблажите водом.
Тинктура од коприве
Тинктура од коприве користи се за вањску и унутрашњу употребу. Природни лек за анемију и снажан имунитет. Помаже у сузбијању уринарних инфекција, код вирозе, грипе и прехладе.
Ублажава алергијске реакције, нарочито на полен. Савезник је организма у избацивању вишка течности те подстиче његово чишћење и обнову.
Код спољне примене, неколико капи тинктуре коприве утрљава се у власиште, како би се ојачао корен и потакнуо раст косе.
Састојци: 20 г сувог корена коприве; 100 мл алкохола (70%)
Припрема:
Коријен коприве прелијте алкохолом, поклопите и оставите да одстоји 14 дана (повремено протресите).
Проциједите, улијте у стаклене боце и чувајте на хладном, тамном мјесту.
Примјена: Узимајте по 20-30 капи тинктуре, разблажене с чашом воде, три пута на дан. (Користите ли куповну тинктуру, поштујте наведено дозирање).
Берба и чување
Ова биљка је врло скромна, што се узгоја тиче и подједнако успева на готово свим врстама тла. Као и све друге самоникле биљке, бере се у чистој природи, што даље од улице и загађених зона. Млади листови коприве, убрани пре цватања су најукуснији за конзумацију и најбољи су лек. Идеално време за бербу листа коприве је пролеће (од марта до маја), пре цватања, а може се брати и у јесен пре формирања семена. Приликом бербе, обавезна је заштита руку рукавицама јер мравља киселина и хистамин присутни у лисним длачицама могу надражити кожу те изазвати сврб, бол, црвенило и отеклину. Беру се сасвим млади листови, с врха (10-15 цм од врха) који се термички обрађују за тренутну конзумацију или се суше за каснију употребу.
Многе домаћице је након кратког бланширања замрзавају те користе током зиме као замену за спанаћ или блитву. Ако желите да је осушите и користити целе године, лишће коприве осушите у хладовини, на прозрачном месту. Осушено се поспрема у папирнате или платнене кутије или врећице. Корен се вади у пролеће и јесен. Након што се четком добро очисти од земље, суши се као и лишће, у хладовини, на прозрачном месту.
Извор:алтернатива-за-вас.цом
