Реџеп Тајип Ердоган је успео у својој намери: председник Турске од 2019. биће један од лидера са највећим овлашћењима у модерном свету. Међутим, како ће се велилки корак ка ауторитарности одразити на остатак света, пре свега на оне који са Турском имају снажне везе, од економских преко војних до културолошких?
Док су секуларни муслимани у највећим турским градовима Ердоганову победу на референдуму дочекали лупајући у шерпе и лонце, са пиштаљкама у устима и транспарентима на којима је јасно писало „не“, у Сарајеву је владала еуфорија: бакље, радост, турске заставе и раздрагани људи на улицама.
Како ће се свевлашће турског председника одразити на Балкан?
– Резултат турског референдума имаће јако негативне последице. Мој бошњачки народ се у последња четири века идентификује са судбином Османског царства и турске државе, а тако је нажалост и данас. Склони смо тој ауторитарној свести и култу личности иако нам то вера брани. Кад кажу Турска у Сарајеву мисле Ердоган. кад кажу ислам они мисле Турска. Кад кажу БиХ они мисле џамија.Та идентификација је историјски и културолошки погрешна, неоправдана и сулуда, и увек ће коштати Бошњаке, али и Балкан – каже за „Блиц“ стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.
Сарајевски стручњак истиче да очекује још деструктивнију политику Турске према Западном Балкану, и уопште будућности овог региона на његовом путу ка ЕУ.
– Ердоганова султанска позиција биће још деструктивнија и према ономе што јесте негација његове политике, а то је Европска унија. ЕУ је тренутно најбоље место за живот на планети, најбоља друштвено-државна организација. Ми стремимо томе, а истовремено аплаудирамо Ердогану. То је неискрено. Ми од Европе желимо новац и стандард, а не желимо вредности. То је проблем. Ми Бошњаци кроз Ердогана откривамо да робујемо погрешним вредностима – подвлачи Галијашевић.
Хоће ли ефекат турског референдума одјекнути и у Србији, која је највећа земља балканске мигрантске руте?
У Србији постоји муслиманско становништво које гаји веома позитивна осећања према Турској, а нарочито председнику Ердогану. Међутим, турски председник је изазвао негативна осећања у Србији неким својим изјавама, иако је неспоразум касније „испеглан“.
– Изгледало је да смо изгладили ствар са Ердоганом после оне скандалозне изјаве у Призрену, када је спомињао Косово и уопште Албанце као штићенике и део велике турске нације. После Вучићеве победе на изборима ствар је мало изглађена, договорен је и састанак… То је једна страна медаље, која је веома битна, пре свега због мигрантске руте. Србија би паметном политиком могла да буде бајпас између Ердогана и Брисела. Ми смо ту ситан играч, али истовремено главна земља на тој рути – каже за „Блиц“ Александар Попов из Центра за регионализам.
Ердоган је неколико пута претио пуштањем милиона миграната ка Европи. У том случају, у Србији и уопште на Балкану би завладао комплетан хаос. Са тим се слаже и Попов:
– Ердоган би требало да схвати следеће: уколико оствари своју претњу и пусти мигранте, Европа ће херметички затворити границе, као што је део континента уосталом већ урадио. У том случају настрадаће Балкан, на ком живи одређен део становништва који гледа у Турску као заштитника. Мислим да би наш премијер/председник на будућем састанку требало да Ердогану укаже пажњу на ту чињеницу и евентуалне последице слања миграната – истиче Попов.
Шта ће бити са НАТО?
Турска војска је друга највећа у оквиру НАТО алијансе. Међутим, након Ердоганове победе на референдуму, Турска врло лако може постати највећи проблем Северноатлантског савеза.
– НАТО није гадљив на диктатуру. У нека стара времена, Кад је Турска ушла у Алијансу 1952. године, није била баш репрезентативан пример демократског развоја. Али да се разумемо, за НАТО је битна дисциплина, вођена заједничким идејама. Нажалост, после толико тешких речи које је Ердоган упутио западном систему вредности, под који НАТО свакако спада, Алијанса се суочава са чињеницом да читаво јужно крило почива на снази једне земље која ће однос према НАТО градити само на тренутној процени добитака или губитака које би могла да оствари – каже за „Блиц“ војни аналитичар Александар Радић.
Он додаје да сада долази ера трговине интереса.
– Мислим да ће Турска много више узнемирити НАТО него било која изјава Трампа или Путина, јер се сада суштински подрива идеја војног савеза. Сада само Ердоган у Турској одлучује да ли му је НАТО потребан или није. чврст и предвидљив савез не може да се гради са партнером који можда хоће, а можда и неће нешто да уради. Наравно, у реалполитици ће се трговати. Неће то бити једноставан модел функционисања, али НАТО је ипак клуб земаља европске западне цивилизације. НАТО и ЕУ имају исти систем вредности, између којих постоји поклапање. У том погледу, став Ердогана о преиспитивању односа према ЕУ доводи у питање комплетну конструкцију односа Турске и НАТО пакта – закључује Радић.
Ерогану је потребна опозиција
Не треба заборавити чињеницу да је Ердоган једва победио на референдуму, и то можда уз врло контроверзну промену правила усред гласања, када је дозвољено уважавање гласачких листића које печатом нису потврдили изборни одбори. Половина становништва не жели да будућност земље буде у рукама једног човека. Курди и секуларни муслимани, носиоци Ататурковог наслеђа свакако неће прихватити резултат референдума, а Ердоган никада неће умирити то незадовољство, без обзира на модерна овлашћења модерног султана.
Ипак, тешко је очекивати да турски председник нагло исламизује земљу. Чињеница је да Ердоган са кемалистима иде у конфликт на дуже стазе, и да му је исламизација земље дугорочни циљ. Међутим, кемалисти су му истовремено и веома потребни, пре свега у борби са Курдима. Ердоган је свестан да је обесправљена и угњетавана курдска заједница, која се чак ни кроз пописе не може изјаснити као таква, највећа претња за Турску. Јачање курдских држава (ако их тако можемо назвати) у Ираку и Сирији само ће заоштрити борбу, због чега ће Ердоган морати да чува Ататуркову линију како би имао савезника у борби против Курда. Захваљујући својим оштрим ставовима против ЕУ, али и САД, за ту борбу помоћ неће добити на Западу, нарочито не у Вашингтону који благонаклоно гледа на Курде.
Извор:Блиц/Владимир Филиповић
