Шта су обавештајци водеће силе света могли да траже и њима важно нађу у паланци која је у то доба (1948) имала само 13.000 душа, и тек се усправљала после страшних ратних година? Занимало их је, пре свега, шта се ради у војсци, армијским и новим индустријским предузећима. Привредна и војна шпијунажа биле су основни задаци, па је само један од 13 речених докумената, и то из 1951, садржавао податке о антикомунистичком покрету отпора у западној Србији, пише лист Политика.
У једном од тих шпијунских извештаја агенти су се бавили борбеним поретком у ЈНА, наводећи које војне јединице постоје, колико људи броје и ко њима управља.
– У ваљевском округу тренутно оперишу мале четничке групе, у подземљу. Потпуковник Владимир Комарчић, познат као Лале, бивши командант Михаиловићевог Посавско-колубарског корупуса, и Миле Бошковић, неко време командант Ваљевске војне области под Мијаиловићем, живе у планинским скровиштима у пределима Медведника, маљена, Рудника и Сувобора. Јављено нам је да им народ у тим крајевима помаже – пише у једном извештају.
Наводи се у да је, Никола Калабић, бивши четнички официр, био опкољен 1950. од стране милиције и војске између села Брежђе и Осеченица, али да је ипак успео да побегне и да народ ваљевског краја још верује да он живи на овом подручју. Такође, агенти ЦИА су јавили да „Спиро Миладиновић, означен као вођа четничке групе из Топлице која оперише на подручју Космета“.
Агенти су ЦИА извештавали о градњи хидроелектрана, налазиштима руда, фабрикама, са таксативним подацима о људима и деловању. До детаља је јављано о раду Војнограђевинског предузећа „Ратко Митровић“ из Чачка који је подизао три војне фабрике у овом делу Србије – колико је радника ангажовано, какво је обезбеђење, колики простор заузимају.
