Хрватска је проширила списак воћа и поврћа које мора да прође фитосанитарни надзор на граници ако долази из трећих земаља, у које се убраја и Србија.
Уз то је одредила таксе које су 22 пута више од досадашњих, пише данашња „Политика“, наводећи да тај потез неће остати без одговора Београда.
Како преноси београдски лист, маневарски простор Србије је сужен, јер ниједна одлука коју би Србија донела не би могла да се тиче само Хрватске него трговања са Европском унијом.
Међутим, како лист незванично сазнаје, одговор Србије могао би да, на пример, буде „детаљнија контрола камиона који долазе из Хрватске“, што би била јасна порука овој земљи да оно што раде морају да прекину.
ШВАЈЦАРСКИ ЛИСТ: Дачићев предлог о разграничењу Косова „пробни балон Београда“?
Према наводима београдског листа, најновијом одлуком да промени правилник о инспекцијском надзору и поскупи накнаде за контролу хране коју увози, Хрватска је показала да не одустаје од економског патриотизма, али у овом случају и преко леђа српских пољопривредника.
Нове цене такса су 22 пута више од досадашњих – уместо 90 куна (12 евра) сада их наплаћују 2.000 (270 евра), пише лист.
„Јасно је како ће се нове мере одразити на земље из региона које нису чланице Европске уније, пре свега Србију, Македонију и Босну и Херцеговину, јер је на проширеној листи практично све воће и поврће које се гаји на овим подручјима и извози из Србије“, оцењује „Политика“.
Из Хрватске су ту одлуку образложили да им је „доста да иду низ длаку захтевима Европске уније и устезања од заштите својих сељака“.
„Политика“ примећује да су се онда очигледно послужили ванцаринским мерама.
Одаловић: Морамо да предузмемо контрамере
Генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а да Србија мора да предузме контрамере како би се пронашло решење у обостраном интересу.
„Нажалост, с времена на време нама се разним административним и неким другим мерама шаљу поруке које сигурно не иду у сусрет и у прилог нашим жељама да квалитет наших односа са Хрватском подижемо на виши ниво“, рекао је Одаловић.
Како објашњава, они који воће и поврће увозе, на пример, из Србије и Македоније, мораће да повећају цене, па ће у предности бити домаћа роба.
На увоз из ЕУ се не може утицати, али на онај из трећих земаља може, рекао је председник хрватске Привредне коморе, коментаришући ових дана нови правилник Министарства пољопривреде те земље.
Према подацима Привредне коморе, Србија је у 2016. години извезла робе у Хрватску у вредности од 116 милиона евра, а увезла за 79 милиона.
У извору Србије доминирају уље и уљарице, смрзнуто воће и поврће, па акцизна роба, пиће и дуван.
Фото: Pixabay.com
Извор: Vestionline.com / Tanjug
