Хронични јавни наступи српског председника су носећи стуб у његовој архитектури моћи. ДW анализира глумачку технику Александра Вучића: како каналише своју пасивну агресију, мења тезе, изиграва жртву па прелази у напад…
Да ли Вучића треба игнорисати?
Самом Вучићу је глума олакшана, јер је истовремено режисер, сниматељ, сценариста, драматург, костимограф и продуцент који своје представе пласира у веома контролисаном окружењу, оцењује Дојче веле.
О техници владавине Александра Вучића већ су по новинским страницама исписани томови, па ипак партијско запошљавање, контрола медија, намештени тендери, мафијашке методе и набилдовани типови, нису довољни да објасне његово и петогодишње држање напредњака на педесетак одсто подршке, указује ДW.
– Да би драма била занимљива, мора у себи да има сукоб. Да би неко био јунак те драме мора да има непријатеља и бори се против њега. То што политичке неистомишљенике избегава у широком луку, Вучић лако разрешава – обрачунава се са одсутним, неретко замишљеним непријатељем – истиче за ДW редитељка и сценаристкиња Сташа Копривица.
Маркетиншки стручњак Михаило Тешић каже да „ако Вучића малко прикљештите, он се извињава, често саркастично, чиме имплицира да је саговорник непотребно прегруб и ставља се у улогу жртве“. „Укратко, пасивна агресија одврнута на максимум“ – додаје Тешић.
– И у преподобној фази и када пређе у напад, Вучић раби шибицарске фазоне којима доводи саговорника у телевизијској емисији или новинаре на конференцији за штампу у незавидан положај. Декламује и прави драмске паузе, што је стари трик за исказивање доминације, вербално терање других да чекају на говорника – анализирао је Тешић.
Председник емитује скромност, али одлучност, емотивност и чврстину. И то је оно што савршено резонује са просечним гласачем,
Свака критика која би раскринкала главног глумца те отужне представе допире само до оних којима је већ све јасно. Вучићу ненаклоњена јавност је подељена – док део жуди за некаквом серијом телевизијских дуела са лидерима опозиције, други мисле да Вучића треба игнорисати и упорно понављати истину, пише Дојче веле.
Извор: www.dw.com
