Верујемо, тешко је суочити се са истином. Верујемо, тешко је прихватити да је „отац остварења тисућљетњег сна“ ратни злочинац. Верујемо, тешко је прихватити да је Фрањо Туђман са екипом осмислио план да се „Херцег-Босна“ очисти од нехрвата
Кроз 20 дана ће Хашки трибунал и званично затворити своја врата, мада је јучерашњом пресудом заправо већ завршио своју мисију. Основан је са циљем да помири народе на овом Балкану натопљеном крвљу и да казни злочинце одговорне за потоке те крви, која је текла овом земљом.
Да ли је остварио ту своју мисију, сложиће се већина, није. Али, о томе говоре и говориће правници, историчари, аналитичари. Но, и после тог фамозног Хага, остаће нам они, који ће нас опет делити и стварати тензије међу народима.
Једна од успешних у тој мисији је Колинда Грабар Китаровић. Годишње, макар једном она несрећном изјавом успе да пробуди духове прошлости. Сетите се само прошлогодишњих српских чоколадица, које су јој засметале.
И док се то може приписати несмотрености, данашња изјава је припремљена иза тешких врата кабинета на Пантовчаку. Чак је г-ђа Грабар Китаровић прекинула службени пут на Исланд (као да није знала када ће бити изречена пресуда у случају „Прлић и остали“, па је договорила службену посету), како би унела додатну дозу драматике.
И шта смо чули у драматичном обраћању прве даме Хрватске. Срби, Србија и великосрпска агресија су криви за све. Аман, г-ђо Грабар Китаровић, пресаберите се.
Последња пресуда Хага нема никакве везе са Србима и Србијом (осим, што су и Срби протерани из Мостара у сукобу Хрвата и Муслимана у овом граду Алексе Шантића).
– Хрватску и БиХ напала је Милошевићева Србија и ЈНА, која се ставила у отворену борбу за остварење пројекта “велике Србије“. Хрватска није напала никога – рекла је Китаровић у обраћању јавности, након јучерашње пресуде хашког трибунала којом је утврђено да је Хрватска била агресор на БиХ и учествовала у удруженом злочиначком подухвату.
Верујемо, тешко је суочити се са истином. Верујемо, тешко је прихватити да је „отац остварења тисућљетњег сна“ ратни злочинац. Верујемо, тешко је прихватити да је Фрањо Туђман са екипом осмислио план да се „Херцег-Босна“ очисти од нехрвата.
Поготово је тешко када је ослобођен одговорности за протеривање 250 хиљада неких Срба и убиство пар хиљада њих. Тешко, јер се славило ослобађање генерала, „најбољих хрватских синова“ који су водили „Олују“ над Србима. Славило се ослобађање њих и славила се одлука тог сада омраженог Хашког трибунала.
А, тај исти Хашки трибунал, који је Србе осудио на 1.400 година робије, ниједном својом пресудом није осудио Слободана Милошевића за ту фамозну формулацију „удружени злочиначки подухват“, као ниједног српског функционера.
Далеко од тога да мислимо да је Милошевић био цвеће. Он је највише одговоран нама, Србима и српским грађанима, али овде није реч о томе, већ колико треба да будеш лицемеран да не сада пљујеш све оно што си до јуче љубио.
Значи, Хаг је добар када ослобађа Хрвате и осуђује Србе, а када осуди Хрвате, онда је лош.
Знам, неће бити једноставно објаснити неким будућим туристима, који буду долазили у „лијепу њихову“ да слећу на аеродром који је назван по ратном злочинцу, јер неки млади Кинез, Јапанац, Швеђанин или Словак када буду питали Гоогле преко својих таблета или паметних телефона ко је човек, по чијем имену су назвали „зрачну луку“ прочитаће да се ради о ратном злочинцу.
Ми то не морамо да прочитамо, као и они који су се почетком августа 1995. године возили Петровачком цестом.
Извор: Marko Ivas / [email protected]
