Алекса Вуловић (25), Београђанин који живи у Аустралији, снимио документарни филм о Северној Кореји. Без обзира на све истине и заблуде о најзатворенијој земљи на свету, одлично се провео.
Срби реагују на неправду, па то ти је! Ма где да су. Пример је и Алекса Вуловић (25), рођени Београђанин, који већ дуго живи у Сиднеју, где је недавно постао врло „полуларан“ после објављивања сатиричног документарца о Северној Кореји.
Најзатворенију земљу света, о којој, уз истине, како каже, влада и много заблуда, посетио је недавно, а Аустралијанцима, који све гледају из „америчког угла“, али и остатку света, својим филмом је желео да „отвори очи“.
Алексин документарац даје мало другачију слику о Северној Кореји. Циљ му је био да многе предрасуде и лицемерне осуде, које по правилу стижу из Америке, а коју у корак прати и Аустралија, разоткрије и „спусти на земљу“.
Као студент политичких наука, али и, како каже, због глобалне неправде коју је и Србија, земља из које су му корени, трпела деценијама, имао је потребу да сними овакав филм
„У Аустралији већ дуже влада потпуна помама за сваком информацијом која се тиче Северне Кореје“, каже Вуловић за Новости.
„Осим што се овдашњи аустралијски медији утркују који ће први да исмеје или се згрози над новом вешћу о председнику Ким Џонг-уну, Северном Корејом, заправо се „покривају“ домаћи проблеми. А често и истина.“
Информација да је у Северној Кореји законом прописано да сви мушкарци морају да се шишају као и њихов владар, сручила се на западне медије као „бомба“. По Алексиним речима, готово да није било дана, телевизије и новина, ни интернет- портала, који се нису бавиле овом причом.
Да би открили да ли је непроверена гласина заиста тачна, са пријатељем се запутио на шишање у Северну Кореју. То путовање и наравно фризура коју је, каже, апсолутно сам изабрао, постали су део филма који је снимио са пријатељем и објавио на Јутјуб каналу. Након десетине хиљада прегледа, уследила су и гостовања по телевизијама.
„Нисам више могао да слушам све те лажи и измишљања које су пласирали аустралијски медији“, каже Алекса.
„Имао сам потребу да одговорим на нека питања, баш као што су то чинили и моји родитељи током бомбардовања Србије, пре 18 година. Био сам седмогодишњак и сећам се искривљене слике о Србима и свему што се тамо дешавало, која је пласирана на Западу.“
У Србији је живела моја бака и много рођака, а ја сам слушао свакодневно како је то земља дивљака и злочинаца.
Алекса је, иначе, навикао да путује светом, без велике организације, мења превозна средства, пуно и пешачи и тако открива различите културе. Признаје, међутим, да је путовање Северном Корејом, сасвим другачије.
„Обавезно је ићи с њиховим водичима и не толико слободно како сам навикао“, каже Алекса.
Провео сам тамо седам дана и без обзира на све приче, одлично сам се провео и забавио.
Алекса српки говори без мане, јер је, како каже, у њиховом дому било обавезно споразумевање на језику његових предака. Осим мајке, која ради у банци, оца професора на Универзитету у Сиднеју, има и брата и сестру. Следећи докуменатарац који припрема је о тероризму у Аустралији.
