Бјелогрлић је од Београда 20-их створио својеврсни сурогатни идентитет за Србију данас
Добар део Србије живео је у грозници „Сенки над Балканом“ пуних десет недеља, све до последње епизоде емитоване крајем прошле недеље. Најскупља телевизијска серија икад произведена у Србији барем је једном постигла очекивано: била је примећена и гледана. Иако није за свачији укус, највећа занимљивост популарне серије представља историја која се прича кроз њу.
Ова костимирана историјско-криминалистичка серија аутора и продуцента Драгана Бјелогрлића током јесени и зиме претворила се дословце у тему број један.
Бјелогрлић је од Београда 20-их створио својеврсни сурогатни идентитет за Србију данас. Тај Београд је права метропола, град војне и финансијске моћи, банака, министара и генерала, коцке, опијума и (понајвише) алкохола, али и град терориста. Насупрот тој слици, Бјелогрлићева серија приказује и други, периферни Београд као својеврсни приградски Деадwоод у којем владају макрои, шверцери и улични кодекс.
За ову амбициозну, скупу и драматуршки комплексну серију Бјелогрлић је окупио занимљив тим писаца. Брижљиво састављени “алл старс” писаца у серију је унео све теме које иначе фасцинирају и узбуђују српске медије и јавност.
Прва од њих су Руси. У духу новопробуђене русофилије, Бјелогрлић и његов тим знатан део радње фокусирали су око заједнице “белих” Руса којих је у Краљевини СХС било више од 20 хиљада, све док нису направили кобну будалаштину, масовно стали уз Хитлера и завршили на Блеибургу.
У епохи којом се серија бави Београд је својеврсни паралелни руски главни град, у Сремским Карловцима је руски патријарх у егзилу, а из Србије делује и политички лидер белих Руса, генерал Врангел којег у серији – као и у стварности- отрује агент Коминтерне. Код Бјелогрлића, међутим, Руси нису невинашца: воде клубове и куплераје те контролишу главни доток опијума из Турске.
Друга тема коју серија спретно експлоатише јесте мистично и окултно. Убрзо се испостави да иза крими-заплета стоји цела симбололичка заврзлама која укључује цара Константина, Теодору, Византију, Русију као Трећи Рим, масоне, нацистичку организацију Тула, те сличан мистични ћушпајз.
Серија успут додирује све вруће теме тадашње Југославије, од успона нацизма, преко илегалног комунистичког деловања, до борбеног македонског сепаратизма. Бјелогрлићева екипа серију је спретно армирала с низом стварних историјских ликова које су уплели уз фабулу. Тако се у серији појављује генерал Петар Живковић, шеф краљевске владе који је уједно и “цлосет гаy” (имао је надимак Пера педер), па је због хомосексуалности био рањив на уцене. Лик у серији је и краљев старији брат, принц Ђорђе којем је због психичких проблема одузето право наследства, а млађи га је брат дао интернирати у барањску ловачку кућу.
Од историјских личности у серији се још појављују бели генерал Врангел, Стаљинов путујући егзекутор Голубић, али и будући нацистички поглавар Анте Павелић (Бојан Навојец) кога серија приказује у време кад још у Краљевини СХС ради као адвокат. Њега из Загреба као браниоца позива македонски терориста Хаџи Арсов (Тони Махајловски), херој српске војске из 1. светског рата који се револтиран српском политиком прешао у оружаног побуњеника.
Како је Хрватска једина еx-Yу земља у којој “Сенке над Балканом” нису купљене, код нас су се појавиле спекулације да Хрвати бојкотују серију због приказа Павелића у њој.
Међутим, они тврде да у тим причама нема истине и да будућег нацистичког вођу серија приказује пре као „смешног напуханка“ него као стварно дијаболичну фигуру.
Извор: Espreso.rs / Jutarnji.hr
